Dok se evropske države suočavaju sa sve ozbiljnijim unutrašnjim problemima, ruski predsednik Vladimir Putin, prema ocenama ruskih i evropskih zvaničnika i analitičara, veruje da vreme radi u korist Moskve i da bi podrška Evrope Ukrajini mogla značajno da oslabi u narednim mesecima.

Kako piše američki „Vašington post“, ruski lider ne pokazuje nameru da odustane od svojih glavnih zahteva za okončanje sukoba, uprkos činjenici da se i sama Rusija suočava sa ozbiljnim ekonomskim pritiscima.

Ruska privreda trpi posledice međunarodnih sankcija, dok Kremlj pokušava da pronađe način da pokrije veliki budžetski deficit. Međutim, ni takve okolnosti, prema procenama sagovornika američkog lista, za sada nisu navele Putina da razmotri značajnije ustupke u mirovnim pregovorima.

Naprotiv, rusko rukovodstvo, kako se navodi, veruje da ima prednost u dugotrajnom ratu iscrpljivanja, koji se više ne vodi samo protiv Ukrajine već, posredno, i protiv evropskih država koje finansijski i vojno podržavaju Kijev.

Putinov cilj: Kijev treba da postane nenastanjiv do zime

Prema tvrdnjama zvaničnika i analitičara sa kojima je razgovarao „Vašington post“, jedan od ključnih delova ruske strategije jeste nastavak udara na civilnu infrastrukturu ukrajinske prestonice.

Cilj tih napada, kako procenjuju sagovornici lista, jeste da se uslovi za život u Kijevu do zime toliko pogoršaju da grad postane praktično nenastanjiv.

Takav razvoj događaja mogao bi da izazove dodatnu destabilizaciju unutar Ukrajine, dok bi istovremeno izvršio snažan pritisak na njeno političko i vojno rukovodstvo.

Moskva, prema ovoj proceni, računa na još jedan važan faktor – slabljenje evropske podrške.

Putin navodno očekuje da do proleća evropske države više neće imati ni dovoljno političke volje ni odgovarajućih mogućnosti da nastave dosadašnji nivo pomoći Kijevu.

Ruski lider, smatraju sagovornici američkog lista, pokušava da iskoristi činjenicu da administracija američkog predsednika Donalda Trampa više ne traži od Kongresa novo finansiranje za Ukrajinu, zbog čega se teret njene podrške sve više prebacuje na evropske saveznike.

Moskva sprema novu eskalaciju: Evropa pod sve većim pritiskom

Istovremeno, Rusija pojačava aktivnosti koje evropski lideri opisuju kao hibridni rat protiv evropskih država.

Prema tvrdnjama sagovornika „Vašington posta“, cilj tih operacija jeste dodatno slabljenje evropskog jedinstva i podrške Ukrajini.

Među aktivnostima koje se pripisuju Moskvi navode se širenje dezinformacija na internetu, sajber napadi, sabotaže, kao i incidenti sa dronovima.

U tom kontekstu pominje se i navodni pokušaj napada dronom na aerodrom u nemačkom Lajpcigu u avgustu, dok je dodatnu zabrinutost izazvala nova pretnja upotrebom nuklearnog oružja izrečena prošle nedelje.

Jedan ruski zvaničnik, čije reči prenosi američki list, otvoreno je govorio o mogućnosti nastavka eskalacije.

– Ići ćemo putem eskalacije kako bismo odvratili Evropu, a takođe ćemo napasti Ukrajinu kako bismo u potpunosti iskoristili nedostatak protivraketne odbrane – rekao je on.

Takva strategija, prema ocenama sagovornika, podrazumeva istovremeno povećavanje vojnog pritiska na Ukrajinu i podizanje bezbednosnih i političkih tenzija širom Evrope.

Mirovni pregovori u ćorsokaku: Kremlj sve zabrinutiji

Uprkos pokušajima da se diplomatski proces ponovo pokrene, mogućnost brzog završetka rata i dalje deluje veoma udaljeno.

Jedan od izvora američkog lista ocenio je da dosadašnji napori za obnovu mirovnih pregovora nisu dali nikakve rezultate.

Posebnu zabrinutost u Moskvi, prema rečima ruskog naučnika koji ima kontakte sa visokorangiranim diplomatama, izaziva sve veće uključivanje evropskih država u sukob.

– Rusko rukovodstvo je zabrinuto što se nivo evropskog učešća u sukobu stalno povećava. I, naravno, Moskva bi želela da nekako zaustavi ovaj proces – objasnio je sagovornik.

Pojedini analitičari u Rusiji smatraju da Kremlju, zbog pogoršanja finansijske situacije, ostaje sve manje mogućnosti za dodatni pritisak.

Prema njihovim procenama, intenziviranje hibridnih napada i nuklearno zastrašivanje predstavljaju neke od preostalih instrumenata kojima Moskva može da pokuša da promeni ponašanje evropskih država.

Ipak, jedan ruski zvaničnik tvrdi da domaća ekonomija, uprkos problemima, i dalje uspeva da izdrži pritisak.

On smatra da Moskva ne mora nužno da povlači ishitrene poteze, posebno u trenutku kada političke snage sa stavovima bliskim Rusiji dobijaju sve veći uticaj u pojedinim evropskim zemljama.

Prema njegovim rečima, strateško čekanje i strpljenje takođe predstavljaju taktiku.

Putin računa na probleme Francuske i Nemačke

Jedan od faktora na koje Moskva, prema pisanju „Vašington posta“, obraća posebnu pažnju jesu politička previranja unutar Evropske unije.

U Francuskoj, Marin Le Pen, liderka stranke Nacionalno okupljanje, ima snažnu podršku u anketama uoči predsedničkih izbora naredne godine.

Ona je prošlog meseca upozorila da pogoršanje javnih finansija ograničava mogućnosti Francuske da nastavi da pomaže Ukrajini u dosadašnjem obimu.

Slične poruke čuju se i u Nemačkoj, gde deo opozicije sve oštrije kritikuje izdvajanje novca za Kijev.

Nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc 4. oktobra doputovao u Kijev, kopredsednica Alternative za Nemačku Alis Vajdel kritikovala ga je zbog najava dodatne finansijske pomoći Ukrajini.

Ona je ocenila da nemačka vlada obećava nove milijarde novca poreskih obveznika Ukrajini, iako ta sredstva nedostaju domaćim penzionim i zdravstvenim fondovima, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom energetskom krizom.

Upravo takve političke i ekonomske podele, prema procenama analitičara, Rusija vidi kao priliku da dugoročnim pritiskom oslabi evropsku podršku Kijevu.

Putin poslao poruku Evropi: Sami će se raspasti

Američki list navodi da Putin pažljivo prati sve izraženije političke i finansijske probleme evropskih država.

Na nedavnom godišnjem sastanku međunarodnih stručnjaka za spoljnu politiku u okviru Valdajskog diskusionog kluba, ruski predsednik osvrnuo se na optužbe evropskih lidera da Moskva pojačava hibridne napade.

Prema njegovoj oceni, evropski zvaničnici takvim upozorenjima pokušavaju da skrenu pažnju građana sa problema u sopstvenim državama.

Putin je tom prilikom upitan i da li Rusija namerava da radi na razbijanju Evropske unije.

Njegov odgovor bio je kratak.

– Oni će se sami raspasti – poručio je ruski predsednik, ocenivši da za takav ishod Moskva ne mora da ulaže poseban napor.

NATO podigao uzbunu: Obaveštajne službe upozoravaju na Rusiju

Dok Moskva računa na slabljenje Evrope, bezbednosne strukture NATO-a pojačavaju aktivnosti zbog sve većeg broja incidenata koji se dovode u vezu sa Rusijom.

Vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi, general Aleksus Grinkevič, izjavio je 24. septembra da Alijansa povećava razmenu obaveštajnih podataka.

Ova odluka, prema njegovim rečima, doneta je kao odgovor na seriju sabotaža i drugih bezbednosnih incidenata za koje se sumnja da su povezani sa ruskim aktivnostima.

Istog dana oglasila se i obaveštajna služba danskog Ministarstva odbrane, koja je upozorila da postoji mali, ali rastući rizik da Rusija u narednim mesecima pokrene ograničenu vojnu ofanzivu protiv jedne ili više susednih država NATO-a.

Slična upozorenja prethodno su uputili i rukovodioci obaveštajnih službi Češke, Letonije i Švedske.

Oni su ukazali na mogućnost da ruske subverzivne aktivnosti na evropskom prostoru budu dodatno intenzivirane tokom narednih meseci.

Novo upozorenje: Ruske službe dobile zadatak da pojačaju operacije

Dodatnu zabrinutost izazvalo je saopštenje Glavne obaveštajne uprave od 2. oktobra, prema kojem su ruske specijalne službe dobile zadatak da povećaju aktivnosti na teritoriji država Evropske unije i NATO-a.

Prema tim navodima, planirane su hibridne operacije čiji bi cilj bio podrivanje pomoći Ukrajini i slabljenje sposobnosti Alijanse da odgovori na bezbednosne izazove.

Nemačka obaveštajna služba takođe je upozorila na povećanje opasnosti.

Šef Federalne obaveštajne službe Nemačke, BND, Martin Jeger izjavio je 5. oktobra da postoji rizik da njegova zemlja bude uvučena u nasilni sukob usled sve agresivnijeg ruskog delovanja.

Jeger je takve aktivnosti opisao kao rat u senci protiv evropskih demokratija, upozorivši da rastuća napetost može da dovede do ozbiljnijih bezbednosnih posledica.

Sve ove procene ukazuju na mogućnost da naredni meseci budu izuzetno važni za dalji tok rata u Ukrajini, ali i za odnose Rusije i evropskih država.

Prema analizi „Vašington posta“, Putinova računica zasniva se na pretpostavci da će nastavak udara na Ukrajinu, uz političke i ekonomske probleme Evrope, postepeno oslabiti sposobnost zapadnih saveznika da podržavaju Kijev.

Ipak, da li će se takva očekivanja Moskve ostvariti, ostaje neizvesno.

Izvor: The Washington Post