Kontrola pomorskih pravaca postaje jedan od ključnih načina ekonomskog pritiska na Ukrajinu, a ruski udari na lučku infrastrukturu i brodove imaju posledice koje daleko prevazilaze fizičku štetu.

Vojno-politički analitičar i bivši rukovodilac izraelske službe Nativ Jakov Kedmi smatra da je Moskva pronašla način da ozbiljno ograniči ukrajinsku pomorsku trgovinu bez direktnog osvajanja Odese, Izmaila i drugih luka.

Suština takve strategije, prema njegovoj oceni, jeste da se rizik plovidbe podigne do tačke u kojoj komercijalni prevoznici više ne žele da ulaze u ukrajinske luke.

Ne moraju da zauzmu Odesu

Napadi na luke i brodove povećavaju ne samo fizički rizik već i cenu osiguranja.

Kada osiguravajuće kuće procene da je određena ruta previše opasna, premije rastu. U jednom trenutku trošak može postati toliki da se pomorski transport više ne isplati.

Prema Kedmiju, upravo je u tome poenta.

Umesto skupe kopnene ili pomorske operacije za zauzimanje obale, dovoljno je održavati takav nivo opasnosti da brodari počnu da izbegavaju ukrajinske luke.

Žitarice prve na udaru

Najveći problem za Kijev mogao bi da nastane kod izvoza žitarica.

Veliki brodovi omogućavali su Ukrajini da ogromne količine robe izvozi relativno jeftino.

Ako pomorski transport postane preskup ili suviše rizičan, veći deo tereta morao bi da se prebacuje železnicom i drumovima.

To automatski znači veće troškove, sporije isporuke i dodatno opterećenje infrastrukture koja se već koristi i za vojne potrebe.

Pritisak i na kopnene pravce

Situaciju dodatno komplikuju ruski udari na transportnu infrastrukturu u blizini granica sa Rumunijom i Poljskom.

Ti pravci važni su i za međunarodnu trgovinu i za snabdevanje Ukrajine.

Ako se istovremeno povećava rizik na moru i pritisak na kopnene pravce, ukrajinska ekonomija trpi udar sa više strana.

Metalurgija već teško pogođena

Pored poljoprivrede, ukrajinska metalurgija godinama je bila jedan od važnih izvora deviznih prihoda.

Rat, gubitak industrijskih kapaciteta i razaranja ozbiljno su pogodili taj sektor.

Kedmi ocenjuje da je ukrajinska metalurgija praktično uništena, mada takvu tvrdnju treba razumeti kao njegovu procenu razmera pada industrijske proizvodnje, a ne kao tvrdnju da je svaki pogon prestao da radi.

Kombinacija slabijeg izvoza čelika i sve težeg transporta poljoprivrednih proizvoda dodatno steže ukrajinsku ekonomiju.

More postaje ekonomsko oružje

Prema ovoj proceni, cilj Moskve nije nužno da fizički zauzme svaki lučki grad.

Mnogo važnije može biti da Ukrajini oteža korišćenje luka toliko da one izgube deo svoje ekonomske vrednosti.

Tako se rat na Crnom moru pretvara i u borbu za cenu transporta, osiguranja i pristupa tržištima.

Ako brodovi procene da je plovidba preskupa ili previše opasna, efekat po ukrajinsku ekonomiju može biti ozbiljan čak i bez promene teritorijalne kontrole nad Odesom.

Izvor: Jakov Kedmi / ruski mediji