Međutim, ruski ratni dopisnik Komsomolske pravde Aleksandar Koc upozorava da zapadni predlozi zaobilaze najvažnije pitanje za Moskvu – budući status teritorija koje kontroliše ruska vojska.

Dokumenta su pripremljena tokom pregovora održanih 20. oktobra u Oslu, na kojima su učestvovali ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, norveški premijer Jonas Gar Stere, finski predsednik Aleksander Stub, kao i predstavnici Nemačke, Francuske, Poljske, Velike Britanije, NATO-a i Evropske unije.

U razgovorima je učestvovao i Vitkof, dok se Trampov zet i savetnik Džared Kušner uključio putem video-veze.

Već narednog dana, 21. oktobra, američki izaslanik otputovao je u Sankt Peterburg, gde je tokom gotovo tročasovnog sastanka sa Putinom predstavio usaglašene predloge Vašingtona, Kijeva i evropskih država.

Zapad traži bezbednosne garancije po uzoru na član 5 NATO

Koc navodi da su učesnici pregovora sami saopštili koje su dokumente pripremili, a među njima posebno izdvaja predloge budućih bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

Jedna od mogućnosti podrazumeva mehanizam sličan članu 5 Severnoatlantskog ugovora, prema kojem se napad na jednu članicu NATO smatra napadom na sve saveznice.

Takav model omogućio bi Kijevu da dobije određeni oblik kolektivne zaštite bez formalnog prijema u NATO, mada konkretni uslovi i obaveze mogućih garanata još nisu utvrđeni.

- Učesnici su sami objavili spisak dokumenata. Među njima je dokument sa različitim mogućnostima bezbednosnih garancija za Ukrajinu, sve do analoga petog člana povelje NATO, prema kojem svi staju u odbranu jednog - naveo je Koc.

Drugi važan deo paketa odnosi se na delimični prekid vatre, prvenstveno u oblastima energetike, prehrambene infrastrukture i pomorskog saobraćaja.

Predviđeno je obustavljanje napada na određene energetske i prehrambene objekte, kao i moratorijum na borbena dejstva u Crnom moru, čime bi se stvorili uslovi za nesmetan izvoz ukrajinskog žita.

U dokumentima se nalazi i takozvani plan prosperiteta Ukrajine, koji predviđa posleratnu obnovu ekonomije, strane investicije i dugoročni razvoj zemlje. Uz njega je pripremljen i predlog nove arhitekture evropske bezbednosti.

Politički deo paketa uključuje mogućnost trilateralnog samita Putina, američkog predsednika Donalda Trampa i Zelenskog.

Ukrajinski predsednik insistira da se teritorijalna pitanja razmatraju isključivo na nivou državnih lidera, a ne tokom tehničkih pregovora njihovih delegacija.

Koc upozorava: O teritorijama nema konkretnih rešenja

Upravo izostanak konkretnih teritorijalnih predloga Koc vidi kao najveći problem čitavog paketa.

Prema njegovoj oceni, Kijev pokušava da postigne primirje prvenstveno tamo gde trenutno trpi najveću štetu, odnosno u vazdušnom prostoru iznad svojih termoelektrana i u Crnom moru, preko kojeg se odvija izvoz robe.

Zelenski je predložio da Ukrajina prekine napade na ruske rafinerije nafte ukoliko Moskva obustavi udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.

Koc takav pristup tumači kao pokušaj Kijeva da dobije predah na najosetljivijim delovima svoje infrastrukture, dok bi teritorijalna pitanja ostala nerešena.

On smatra da Moskva nema razloga da prihvati takav dogovor bez odgovora na pitanja zbog kojih, prema zvaničnom ruskom stavu, rat i dalje traje.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov prethodno je poručio da je Moskva spremna da sasluša američke predloge, uključujući mogućnosti ekonomske saradnje, ali da ne namerava da pravi političke ustupke.