Rusija od septembra 2022. godine nije zvanično objavljivala podatke o svojim vojnim gubicima na frontu, a nezavisne procene odbacivala je kao nepouzdane. Podaci Rosstata ukazuju da bi rat u Ukrajini mogao da bude najsmrtonosniji sukob za Rusiju od Drugog svetskog rata, daleko iznad sovjetsko-avganistanskog rata, u kojem je tokom devet godina poginulo oko 13.000 sovjetskih vojnika, piše Moskov tajms.

Hakerske grupe Belarus Sajber Partisans i Sajlent Krou izvele su sajbernapade na Rosstat 29. oktobra i 1. novembra, nakon čega su na početnoj stranici agencije objavile poruke. Obe grupe su u Rusiji zabranjene i proglašene „ekstremističkim organizacijama“. Hakeri su ukrali podatke o ruskoj ekonomiji i demografiji, kao i o gubicima tokom rata.

„Ovo je najznačajnije curenje podataka kada je reč o ruskim žrtvama. Mislim da je sada utvrđeno kao činjenica da rat nikada nije bio smrtonosniji nego što je danas“, izjavio je za „Moskov tajms“ Janis Kluge, šef odeljenja za Rusiju i Evroaziju pri Nemačkom institutu za međunarodna i bezbednosna pitanja.

Pored aktivnih pripadnika oružanih snaga, brojka koju je izračunala grupa Sajlent Krou obuhvata i civile poginule u vazdušnim napadima, kao i tokom ukrajinskog upada u rusku Kursku oblast 2024. godine.

Ukupan broj žrtava verovatno je i veći, jer podaci ne obuhvataju vojnike koji se vode kao nestali u akciji, niti oko 27.000 stranih boraca za koje se veruje da su regrutovani u ruske oružane snage.

Novinari „Moskov tajmsa“ uporedili su nasumični uzorak od 50 imena iz javno dostupne baze podataka „Counting the Dead“, (Brojanje mrtvih) koju vode Mediazona i BBC na ruskom jeziku, sa podacima koje je ukrala grupa Silent Krou. Ipak, nisu uspeli da potvrde autentičnost celokupne baze.

Međutim, navedene brojke poklapaju se sa drugim procenama ruskih gubitaka. Britansko Ministarstvo odbrane saopštilo je početkom septembra da je u borbama na ruskoj strani poginulo više od pola miliona ljudi, dok bi ukupan broj žrtava, uključujući ranjene, mogao da dostigne čak 1,5 miliona.

Od početka sukoba u Ukrajini, na svaki osvojeni kilometar teritorije poginulo je 6,2 ruskih državljana. Cena teritorijalnih osvajanja raste iz godine u godinu, jer broj registrovanih smrtnih slučajeva nastavlja da raste uprkos tome što je rusko napredovanje na frontu usporeno, navodi portal.

Nisu svi smrtni slučajevi zabeleženi u bazi podataka posledica borbi. Više od 14.000 slučajeva odnosi se na pripadnike ruskih oružanih snaga koji su preminuli od uzroka koji nisu direktno povezani sa borbenim dejstvima, uključujući bolesti, saobraćajne nesreće i samoubistva. Još 32.000 ljudi preminulo je od posledica rana zadobijenih najmanje godinu dana ranije.

Hakerska grupa Belarus Sajber Partisans objavila je manju brojku od 393.881 poginule osobe, koristeći drugačiju metodologiju koja obuhvata samo smrtne slučajeve vojnika i civila koji su poginuli u borbama ili od dugoročnih posledica ratnih dejstava.

Oko 72 odsto smrtnih slučajeva registrovano je na području samoproglašene Donjecke Narodne Republike, gde je tokom krvave desetomesečne bitke za Bahmut poginulo više od 20.000 ruskih vojnika.

Ovo curenje podataka potvrđuje ranija istraživanja koja pokazuju da su ruske etničke republike nesrazmerno teško pogođene mobilizacijom i regrutacijom za oružane snage. Veliki gradovi, poput Moskve, beleže manji udeo ukupnih gubitaka nego što bi se očekivalo s obzirom na broj njihovih stanovnika.

Istraživačica Marija Vjuškova izjavila je za „Moskov tajms“ da se politika Kremlja u vezi sa regrutacijom svodi na „istrebljenje čitavih naroda“ kada je reč o nekim od najmanjih etničkih grupa u Rusiji.

Kako je objasnila, muškarci iz tih zajednica privlače se u vojsku platama koje su znatno veće od bilo kakvih primanja dostupnih u njihovim sredinama, kao i izdašnim naknadama za njihove porodice u slučaju pogibije. Pojedincima se nudi i mogućnost izlaska iz zatvora u zamenu za stupanje u vojnu službu.

Kluge je za „Moskov tajms“ rekao da, uprkos tome što su podaci Rosstata dramatični, oni sami po sebi možda neće imati veliki ekonomski uticaj.

„To predstavlja oko pola procenta od ukupno 80 miliona stanovnika Rusije koji su radno sposobni. To nije dovoljno da bi izazvalo velike ekonomske potrese, jer muškarci koji odlaze na front uglavnom ni pre toga nisu imali naročito produktivne poslove. Ali glavni značaj ovih podataka je politički. Reč je o tome ko pobeđuje u ovom ratu, a ne može se reći da Rusija pobeđuje ako gubi stanovništvo ovom brzinom“, rekao je on.

BONUS VIDEO

video