Kostjantinovka je deo ključnog takozvanog „pojasa tvrđava“ Ukrajine u Donjeckoj oblasti i predstavlja ključnu „kapiju“ za dalji ruski napredak ka gradovima Kramatorsk i Slavjansk, u nastojanju da Putin ostvari ključni cilj zauzimanja Donjecka, odnosno celog regiona Donbasa, koji uključuje Donjeck i Lugansk.

Takođe je predložio da Rusija i Ukrajina sprovedu humanitarnu misiju u Kostjantinovki, kao nastavak nedavnih humanitarnih aktivnosti u Oleški u Hersonskoj oblasti. Oko 800 izgladnelih stanovnika kevakuisano je iz grada krajem oktobra i početkom novembra.

ISW: „Rusi ne kontrolišu u potpunosti grad“

Putin je predložio da se pozovu predstavnici međunarodnih medija i ukrajinskih i ruskih organizacija za ljudska prava da prate evakuaciju civila iz Kostjantinovke i pokažu ko zapravo kontroliše grad.

 Putin je ranije davao slične predloge, prema podacima Instituta za proučavanje rata (ISW) u svom najnovijem izveštaju.

ISW kaže da su njegovi analitičari zabeležili dokaze o najmanje 41 ukrajinskoj poziciji u i oko Kostjantinovke od 1. septembra, što negira tvrdnje Kremlja već mesecima da njegove snage imaju potpunu kontrolu nad gradom. Veruje se da Putin prihvata fikcionalizovani prikaz situacije na bojnom polju koji mu je predstavila ruska vojska i da veruje da ruske snage deluju daleko izvan stvarne linije kontakta. Ruski državni mediji takođe redovno objavljuju mape koje prikazuju obim ovih preuveličanih teritorijalnih napredaka koje Rusiji pripisuju njene snage.

Međutim, kaže se da će Putin verovatno pokušati da iskoristi privremeni prekid vatre u Kostjantinivki kako bi prikupio dodatne snage i resurse potrebne za napredovanje na sever ka Družkovki - jednom od najjače utvrđenih ukrajinskih gradova u odbrambenoj liniji „pojasa tvrđava“.

Nešto slično, tvrde Ukrajinci i neki međunarodni izvori, uradili su Rusi tokom prekida vatre i evakuacije civila u Olešku. Rusija je, prema ovim tvrdnjama,navodno iskoristila humanitarnu pauzu da akumulira snage i vojnu opremu i ojača svoje položaje na levoj obali Dnjepra nasuprot grada Hersona. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su ruske snage dovele dodatne trupe i opremu u Oleško i okolna područja pod okriljem humanitarne operacije. „Ruska vojska je izvršila značajnu rotaciju ljudstva i opreme na levoj obali Dnjepra. Dodatne okupacione snage su dovedene u Olešku i okolna područja“, rekao je Zelenski.

ISW ističe da je posebno značajno to što ruske snage, kako tvrde u izveštaju, već evakuišu civile iz delova Kostjantinivke koje kontrolišu, što dodatno ukazuje na zaključak da Kremlj verovatno traži prekid vatre iz vojnih, a ne humanitarnih razloga.

"Nisu isti"

Međutim, ističe tink-tenk, prekid vatre poput onog u Oleškom i Kostjantinivki ne može se sprovesti jer stvarna vojna situacija u tim oblastima nije uporediva. Ruske snage imaju potpunu kontrolu nad Oleškim, koji je manje od četiri kilometra udaljen od linije fronta. To je značilo da je uglavnom bilo potrebno samo postići dogovor između ruskih i ukrajinskih snaga kako bi se zaustavila ofanziva preko reke Dnjepar, koja razdvaja ruske i ukrajinske vojnike. Pauza u napadima omogućila je isporuku humanitarne pomoći i evakuaciju civila.

Međutim, prema ISW-u, ruske snage ne kontrolišu Kostjantinovku, već su isprepletene sa ukrajinskim snagama na terenu, koje su aktivno angažovane u borbenim operacijama. U takvim okolnostima, pregovaranje o prekidu vatre, njegovo praćenje i sprovođenje bili bi izuzetno složen zadatak, ako bi to uopšte bilo moguće postići.

Ruski medij Meduza takođe tvrdi da Putin želi da ponovi humanitarnu misiju poput one u Olešku. Prema njemu, u gradu je ostalo oko 400 do 500 civila. Putin je predložio da delegacije koje predvode ruski i ukrajinski komesari za ljudska prava, Jan Lantratov i Dmitrij Lubinec, u prisustvu stranih novinara, organizuju njihovu evakuaciju iz Kostjantinovke.


Istovremeno, tvrdio je da grad kontrolišu ruske snage, koje su spremne da razminiraju područje. „Ako Kijev misli da kontroliše grad, onda neka osigura bezbednost na svojoj strani“, rekao je. Jurij Ušakov, jedan od najbližih Putinovih savetnika, potvrdio je da je cilj operacije bio da se pokaže „ko zaista kontroliše Kostjantinovku“, i dodao da američki pregovarači podržavaju tu ideju.

Međutim, prema pisanju Meduze, Dmitro Litvin, savetnik u kabinetu ukrajinskog predsednika, izrazio je sumnju u ruski predlog i smatra da bi Rusija mogla da iskoristi humanitarnu misiju upravo kao pokriće za rotaciju svojih trupa.

Kostjantinovka se nalazi 20 kilometara južno od Kramatorska. Pre rata, grad je imao oko 70.000 stanovnika, dok je Oleški pre 2022. godine imao približno trećinu tog broja. Ruske snage su zauzele veći deo grada prošlog leta, nakon višemesečnog bombardovanja i napada dronovima. Ruske jurišne jedinice su zauzele većinu gradskih četvrti za samo nekoliko dana, ali nisu uspele da isteraju sve ukrajinske vojnike iz grada, zbog čega ukrajinski zvaničnici tvrde da ruske snage nisu zauzele ceo grad.

Razlozi za zabrinutost u Kijevu

Meduza ističe da je do sada samo predstavnik kabineta Volodimira Zelenskog izrazio zabrinutost da bi Rusija mogla da iskoristi humanitarnu operaciju za jačanje i rotaciju svojih snaga u Kostjantinivki, ali i da bi Kijev mogao imati druge razloge za zabrinutost, koje još nije javno izneo.

Osim što Rusija može da predstavi humanitarnu operaciju međunarodnoj javnosti kao dokaz da kontroliše grad, ruske trupe bi takođe mogle da iskoriste privremeni prekid borbi da lociraju, a zatim unište ukrajinske položaje na severnim i zapadnim obodima grada.