Supruzi britanca koji se dobrovoljno prijavio da se bori za Ukrajinu uprkos nedostatku vojnog iskustva rečeno je da ga je ubio ruski dron tokom njegove prve misije,piše

Alan Robert Vilijams (35) iz Merzisajda, zvanično je naveden kao nestao u akciji, jer njegovo telo još uvek nije pronađeno.

Njegova supruga, Stefani (40) otkrila je kako je molila Alana, sa kojim ima 12-godišnju ćerku, da ne putuje u Ukrajinu.

Takođe je otkrila tragične okolnosti koje su ga dovele u ratnu zonu, nakon što je izgubio posao ranije ove godine.

Prema onome što su joj rekli članovi Alanove jedinice, on je ubijen u Harkovskoj oblasti 14. jula dok je pokušavao da spase neke strane oficire. Četiri drona su ih nadjačala.

Alan je bio okrenut leđima i odmah je prestao da reaguje. Njegovi drugovi su potom bili primorani da se povuku pod vatrom.

Govoreći prvi put javno, rekla je za

- Potpisao je ugovor sa jedinicom tek 10. juna. Bio je tamo samo mesec dana. Nije imao nikakvog vojnog iskustva na frontu. Iako ne mogu da osporim iskaze koje sam čula od brojnih ljudi sa kojima sam razgovarala, i dalje ne deluje stvarno.

Alan i Stefani su se prvi put sreli pre 14 godina u lokalnom pabu pre nego što su se venčali 2017. godine.

Međutim, Alan se godinama borio sa problemima mentalnog zdravlja i ranije ove godine pokušao je da sebi oduzme život. Nakon otpuštanja iz bolnice, dobrovoljno se prijavio za borbu Ukrajine, uprkos očajničkim molbama porodice da ne ide.

Alan je otputovao u Ukrajinu 7. maja gde je prošao obuku i delovao je mnogo bolje raspoloženo tokom prvih telefonskih razgovora sa Stefani, koja se od početka „plašila najgoreg“. Međutim, kako se njegovo mentalno zdravlje poboljšavalo, Stefanino se pogoršavalo, i ona se osećala kao da su zamenili mesta.

Poslednji razgovor koji je Stefani vodila sa Alanom bio je 2. jula kada se njegov ton naglo promenio nakon što ju je obavestio o svojoj prvoj misiji.

- Mogla sam da kažem po načinu na koji je razgovarao sa mnom da je to bila opasna misija - otkrila je.

- Primetila sam razliku u njegovom tonu i ponašanju i to mi je pojačalo čula i bukvalno bih se budila u pet ujutru, proveravala telefon, proveravala bih svakog sata da li je onlajn.

Ova nervozna rutina se nastavila mučne dve nedelje dok ukrajinski narednik nije kontaktirao Stefani 15. jula tokom onoga što je ona opisala kao trominutni razgovor.

Zatim, 30. jula, čovek koji je bio sa Alanom od njegovog dolaska u Ukrajinu do same misije, kontaktirao ju je.

Bez sumnje je potvrdio da je Alan pao na bojnom polju i da su učinili sve što je moguće da ga izvuku, ali zbog zasede, to je bilo previše opasno.

Stefani, koja radi kao državni službenik tokom dana i uveče dodatni posao rekla je:

- Potpuno smo izgubili Alanovu platu, koja je bila polovina naših računa. Ne mogu da tražim ništa u vezi sa tim jer nisam udovica dok se zvanično ne proglasi mrtvim. Nemam pravo ni na šta. Zarađujem previše da bih tražila bilo kakvu socijalnu pomoć i imam dvoje odrasle dece koja se računaju kao članovi moje porodice, tako da ne mogu ništa da tražim.

Najnovije vesti sa fronta možete pratiti 

BONUS VIDEO