Prema najnovijoj proceni američkih obaveštajnih agencija, ruski predsednik Vladimir Putin pokazuje odlučnost kakvu do sada nismo videli kada je reč o nastavku rata u Ukrajini i težnji ka vojnoj pobedi. Ova analiza, predstavljena članovima Kongresa ovog meseca, ukazuje da američke obaveštajne službe ne primećuju nikakve signale da bi Moskva mogla pristati na kompromis, uprkos naporima američkog predsednika Donalda Trampa da posreduje u mirovnim pregovorima, prenosi NBC News.

Procene se uklapaju u ranija saznanja zapadnih obaveštajnih službi od početka ruske invazije u februaru 2022. godine. Ipak, visoki američki zvaničnici smatraju da je Putin sada tvrdoglaviji nego ikada. Suočen sa velikim gubicima u vojsci i ekonomskim pritiscima kod kuće, Putin je, prema obaveštajnim procenama, odlučan da osvoji ukrajinsku teritoriju kako bi opravdao ogromne ljudske i finansijske gubitke koje je rat doneo Rusiji.

Sankcije i otkazivanje sastanka

Kao znak rastuće napetosti, Tramp je prošle nedelje otkazao planirani sastanak sa Putinom u Budimpešti i uveo nove sankcije Moskvi, što se prvi put dogodilo od njegovog povratka na funkciju u januaru. Nove sankcije usmerene su protiv dve velike ruske naftne kompanije.

„Jednostavno sam osetio da je vreme,“ izjavio je Tramp novinarima, nazivajući nove sankcije „ogromnim“. Dodao je da je dugo čekao da ih uvede, ali se nada da njihov efekat neće dugo trajati. „Nadamo se da će se rat okončati,“ poručio je.

Bela kuća je odbila da komentariše samu obaveštajnu procenu, pozivajući se na Trampove javne izjave. Jedan zvaničnik naveo je:
„Kao što je predsednik rekao, sankcije su ogromne i usmerene na dve velike naftne kompanije u Rusiji, a cilj je da se doprinese okončanju rata. Trajni mir zavisi od spremnosti Rusije da pregovara iskreno i u dobroj veri.“

Može li pritisak promeniti stav Kremlja?

Evropski diplomate, bivši američki obaveštajci i analitičari veruju da kombinacija novih sankcija, ukrajinskih napada dronovima na ruske energetske objekte i pojačane evropske pomoći Kijevu u naoružanju može dugoročno promeniti računicu Kremlja.

Ipak, put ka miru ostaje složen. Samit na Aljasci u avgustu, koji je Bela kuća predstavila kao značajan korak, nije doveo do konkretnih rezultata. Rat se nastavio, a Rusija je ostala pri svojim strogo-linijaškim zahtevima, koji uključuju razoružanje Ukrajine, zabranu njenog ulaska u NATO i sprečavanje prisustva zapadnih mirovnih snaga u regionu.

(Index)