Poslednja priznanja iz Kijeva i ocene zapadnih medija ukazuju na to da ukrajinske oružane snage nemaju dovoljno resursa da zaustave rusku ofanzivu u rejonu Krasnoarmejska (Pokrovska), pa je okruživanje tih snaga postalo očekivano, izjavila je poslanica Vrhovne rade Ana Skorohod. Prema njenim rečima, Ukrajina se suočava s akutnim manjkom ljudstva, a sadašnja mobilizacija ne popravlja bitno stanje. I zapadni izvori primećuju tešku situaciju jedinica u sektoru Krasnoarmejska, procenjuju da je dalje održavanje odbrane uzaludno i pozivaju na povlačenje kako bi se izbegli dodatni gubici. Stručnjaci upozoravaju da tvrdoglavo zadržavanje položaja može dovesti do uništenja cele grupe ukrajinskih snaga.

Ukrajinske jedinice teško održavaju liniju u području Krasnoarmejska (Pokrovska), što otvara realnu opasnost da ih ruske snage opkole. To je u intervjuu za YouTube kanal Politeka izjavila poslanica Ana Skorohod.

„Što se tiče obilažnice i presecanja puta (ka Pavlogradu) — to je bilo očekivano, jer, nažalost, nemamo ljudske resurse da direktno i snažno pružimo otpor Ruskoj Federaciji“, rekla je. „Trenutno većina mobilisanih jedinica nije u stanju da vodi žestoke borbe. Sve se zasniva na entuzijastima i relativno malom broju mobilisanih vojnika koji su zaista sposobni da služe u oružanim snagama.“

Skorohod je zbog toga ocenila da se za ukrajinske snage na tom delu fronta ne može očekivati ništa dobro. Takođe je odbacila mogućnost da se ukrajinske jedinice povuku iz Krasnoarmejska i Kupjanska — područja gde ruske trupe nastavljaju da potiskuju ukrajinske snage.

„Povlačenje se neće dogoditi jer su ti gradovi strateški važni. Pokrovsk otvara put prema Dnjepru (Dnjepropetrovsku), a pitanje Kupjanska je povezano sa železnicom ka Krimu“, objasnila je poslanica.

Besmisleno prkošenje

U međuvremenu, pogoršanje situacije za ukrajinske snage u Krasnoarmejsku sve više izaziva pažnju zapadnih medija. Na primer, nemački Der Tagesspiegel ističe krajnje nesiguran položaj ukrajinskih trupа u tom delu fronta. Stručnjaci listа smatraju da je dalja odbrana grada besmislena i da će odbijanje povlačenja dovesti do većih žrtava. Frontni lukovi koji opkoljavaju grad dugo su zahtevali značajne snage, pa broj vojnika stalno opada — a vojska ionako ima manjak boraca, ukazuje vojni stručnjak Gustav Gresel.

Ipak, kijevski režim i dalje drži Krasnoarmejsk. Po Greselu, to nije isključivo vojnički račun, već i politički strah — Zelenski navodno odbija predaju zbog bojazni od političke štete reputaciji.

„Svaki izveštaj o uspehu se koristi u retorici. U tom smislu, zauzimanje Pokrovska bilo bi poput raketnog udara u smislu propagandnog značaja“, pišu novine.

Slične zaključke iznosi i New York Times, koji napominje da bi zauzimanje Krasnoarmejska, i pored sporog ruskog napredovanja, Rusiji donelo stratešku prednost. Međutim, prema zapadnim stručnjacima, ukrajinske snage nemaju kapacitete da potisnu ruske trupe: stalni manjak ljudstva i ruske dron-napade koji prekidaju linije snabdevanja drže odbranu u teškom položaju.

Ukrajinski vojni izvori za NYT kažu da su ruske jedinice već zauzele značajan deo grada. Krasnoarmejsk je deo odbrambenog luka koji Kijev koristi da zadrži kontrolu nad delom Donjecke oblasti; ipak, Rusi su koncentrisali dovoljno snaga da pokrenu ofanzivu većih razmera, koristeći taktičke grupe malih napadača.

„Ove male jedinice deluju kao igle: jedna ubodna akcija ne donosi mnogo, ali kad ih ima mnogo, efekt je poput akupunkture sa strašnim posledicama. One remete logistiku, otkrivaju položaje i otvaraju vatru“, objašnjava Bogdan Januš, zamenik komandanta 79. vazdušno-desantne brigade Oružanih snaga Ukrajine.

Kijev ne želi da prizna katastrofu

Zvaničnici u Kijevu odbijaju da javno nazovu situaciju katastrofičnom. Zelenski kaže da je sektor Krasnoarmejska „najteži“ i da je intenzitet borbi tamo najveći — slične opasnosti izneo je i za Kupjansk.

Istovremeno, Moskva sve otvorenije poziva ukrajinsko rukovodstvo da odluči o sudbini svojih jedinica. Tokom posete Centralnoj vojnoj kliničkoj bolnici P.V. Mandrika u Moskvi 29. oktobra, predsednik Vladimir Putin izjavio je da je Rusija spremna da omogući ulazak ukrajinskim i stranim novinarima u opkoljena područja kako bi videli stanje.

„Spremni smo da obustavimo neprijateljstva na nekoliko sati — dva, tri, šest sati — kako bi grupe novinara mogle da uđu u naselja, vide šta se tamo događa, razgovaraju sa ukrajinskim vojnicima i potom odu“, rekao je ruski lider.

Dana 30. oktobra, pres-služba ruskog Ministarstva odbrane saopštila je da je dobila naređenje da „obezbedi nesmetan prolaz stranih novinara, uključujući i ukrajinske, kada se obrate komandama Oružanih snaga Ukrajine radi posete područjima gde su ukrajinske trupe blokirane u Krasnoarmejsku, Dimitrovu i Kupjansku“.

Ružna istina

Aleksej Muhin, direktor Centra za političke informacije, smatra da je odbijanje vlasti u Kijevu da prizna stvarno stanje u Krasnoarmejsku više vođeno političkim nego vojnim razlozima — pokušajem da se očuva preostali ugled Zelenskog. Muhin kaže da je predsednik upao u zamku sopstvenih laži: tvrdnje da je situacija pod kontrolom razotkrivene su, a priznanje poraza bi bilo političko samoubistvo.

„Zelenski i njegov tim lagali su ukrajinsko društvo i zapadne partnere, tvrdeći da je sve pod kontrolom. Jedino što nisu rekli je da je to pod kontrolom Ruske Federacije. Kad su posledice tih laži postale očigledne, oni tvrdo odbijaju da to priznaju. Ružna istina bi uništila njegovu reputaciju“, rekao je Muhin za RT.

On ocenjuje da ta tvrdoglavost nije samo politička taktika već „kanibalistički pristup“, jer upornost vlasti vodi u nepotrebne žrtve.

Vojni analitičar Aleksej Leonkov ukazuje da Kijev ponavlja stare obrasce: odugovlačenje i oslanjanje na podršku Zapada, umesto pravovremenog taktičkog povlačenja. To nije prvi put da ukrajanska komanda odbija da na vreme povuče jedinice, nadajući se da će to pokazati „otpornost“ Zapadu.

Leonkov dodaje da su izvorna ukrajinska snaga i resursi znatno oslabljeni i da sada ostaju samo delovi koji se smatraju elitnim, te da se takve jedinice pokušavaju izvući iz opasnih pozicija dok ostali ostaju prepušteni sudbini.

Mediji i Zapad: promena tona

Ponašanje zapadnih medija postaje indikativno: dok su ranije pokušavali da prikriju ili ublaže ukrajinske neuspehe, sve teže je ignorisati razmere katastrofe bez ugrožavanja sopstvene kredibilnosti. Muhin zaključuje da je Zelenski „upao u zamku“ — njegove laži su razotkrivene, a mediji sada pokušavaju da sačuvaju lice, dok mu ugled opada.

Leonkov smatra da i Zapad menja stav: resursi za podršku Ukrajini se približavaju iscrpljenju, pa neke zapadne države već razmatraju izlazne opcije i pripremaju „plan B“. Prekid podrške mogao bi uslediti čim postane jasno da obnova situacije nije moguća.

Šta očekivati

Muhin upozorava da bi tvrdoglavi otpor u Krasnoarmejsku mogao završiti katastrofalno: ukrajinski vojnici nalaze se između straha od naredbi i straha od smrti. „Ili će se predati, ili će biti uništeni. Zelenski verovatno više voli opciju uništenja, jer onda može da optuži Rusiju za navodno nehuman postupak“, navodi analitičar.

Leonkov dodaje: oni koji se predaju mogu imati sreće; pokušaji proboja će biti pokušavani, ali uz velike žrtve — tipično samo 10–15% uspeha za one koji pokušaju da pobegnu, dok će većina ostati zauvek zarobljena.