Tokom oktobra Rusija je sprovela najintenzivniju seriju raketnih i dron napada na Ukrajinu od početka 2023. godine, piše

Francuska agencija AFP prenela je da je samo u tom mesecu lansirano više od 270 raketa i čak 5.298 dronova dugog dometa, dok su ukrajinski vojni analitičari upozorili da je zabeležen i petostruki porast upotrebe balističkih raketa.

Zapadni i ukrajinski izvori, koji su ranije tvrdili da Moskva iscrpljuje svoje zalihe, sada priznaju da je Rusija značajno povećala proizvodnju i obnovila zalihe balističkog i hipersoničnog oružja.

Pariz je, prema izveštaju AFP-a, „iznenađen što Rusiji ne ponestaje raketa“, dok ukrajinski stručnjaci priznaju da odbrambeni sistem zemlje više ne može da odgovori na tako visok intenzitet udara.

Rekordni oktobar: 270 raketa i preko 5.000 dronova

Prema analizi AFP-a, oktobar 2025. godine bio je mesec sa najvećim brojem ruskih udara od početka rata. Rusija je u tom periodu lansirala 270 raketa na ukrajinske ciljeve, što predstavlja povećanje od 46% u odnosu na septembar.

U napadima je korišćen čitav spektar projektila – od balističkih „Iskandera-M“ i hipersoničnih „Kindžala“ do krstarećih raketa lansiranih iz vazduha, mora i kopna. Ukrajinski izvori navode da su mete bili energetska infrastruktura, železničke pruge, skladišta goriva i vojni objekti, dok su noćni napadi izazvali prekide u snabdevanju strujom u većini regiona, uključujući i Kijev.

Istovremeno, ruska vojska je tokom oktobra lansirala 5.298 dronova dugog dometa, što je samo šest procenata manje nego u septembru, ali i dalje blizu rekordnih brojki.

Masovno povećanje upotrebe balističkih i hipersoničnih projektila

Ukrajinski vojni ekspert Valerij Romanenko upozorio je da je broj balističkih raketa koje je Rusija lansirala u oktobru „zapanjujući“ i da nikada do sada nije bio ovoliko visok.

„U oktobru je na Ukrajinu lansirana 101 balistička raketa, što je pet puta više nego u septembru. Od toga, 87 su bile ‘Iskander-M’, a 14 hipersonične ‘Kindžal’“, rekao je Romanenko u programu kanala Espreso TV.

On je dodao da su ukrajinski sistemi PVO – čak i uz podršku zapadnih sistema kao što su „Patriot“ i „SAMP/T“ – u nemogućnosti da efikasno presretnu takve rakete.

Rusija obnavlja arsenal

Prema ukrajinskim obaveštajnim podacima, Rusija je od proleća 2025. akumulirala zalihe raketa i sada ih koristi u koordinisanim talasima napada. Romanenko tvrdi da ruska industrija trenutno može da proizvede oko 70 raketa mesečno, a planovi za 2025. godinu predviđaju ukupno 750 balističkih projektila, među kojima oko 20 hipersoničnih „Kindžala“.

Time je Rusija dokazala da se predviđanja o „iscrpljenosti zaliha“ nisu ostvarila. Naprotiv, sposobnost da poveća proizvodnju i kombinovano koristi dronove i rakete pokazuje prilagođavanje rata dugotrajnim uslovima iscrpljivanja.

Odmazda za ukrajinske napade

Ukrajinski i zapadni analitičari smatraju da je povećanje ruskih udara delimično reakcija na učestale ukrajinske napade na rusku teritoriju, uključujući dronove i rakete koje su gađale rafinerije, skladišta goriva i elektrane u Belgorodskoj, Brjanskoj i Kurskoj oblasti.

Ukrajinski mediji navode da su ti napadi „izazvali odmazdne udare Moskve“, koji su u oktobru dostigli do sada neviđen intenzitet.

Prema ukrajinskom Ministarstvu odbrane, Rusija je 30. oktobra sprovela masovni napad kombinacijom raketa i dronova, koristeći skoro 700 projektila različitih tipova. Sličan napad zabeležen je i 5. oktobra. Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignat izjavio je da su ruske snage tada „iskoristile praktično sve vrste oružja koje imaju na raspolaganju“.

Energetski rat

Oktobar je označio početak nove faze ruske strategije protiv ukrajinske energetske infrastrukture, koju Kijev i njegovi saveznici opisuju kao „kampanju iscrpljivanja stanovništva“.

Napadi na elektrane, trafostanice i železničke čvorove doveli su do četvrte zime zaredom sa restrikcijama u snabdevanju električnom energijom, što pogađa desetine hiljada domaćinstava. Prema ukrajinskim vlastima, u svakom regionu zemlje uvedena su noćna isključenja struje kako bi se smanjio pritisak na mrežu.

Predsednik Volodimir Zelenski optužio je Moskvu da „pokušava da posije haos i izazove psihološki slom stanovništva“ intenziviranjem udara na energetska postrojenja.

Reakcije Zapada i priznanje promenjene realnosti

Francuski mediji navode da je Pariz „iznenađen i zabrinut“ što Rusiji ne ponestaje raketa, iako je zapadna obaveštajna zajednica ranije procenjivala da je Moskva do kraja 2024. iscrpela više od 80% svojih zaliha. AFP primećuje da je realnost suprotna tim procenama – ruska vojna industrija se „prilagodila sankcijama, povećala proizvodne kapacitete i stabilizovala lance snabdevanja komponentama“.

Ukrajinski zvaničnici sve češće upozoravaju da zapadni partneri moraju da ubrzaju isporuke sistema PVO, jer sadašnja mreža „Patriota“, „NASAMS-a“ i „IRIS-T“ nije dovoljna da pokrije regione zemlje.

BONUS VIDEO