Glavni izazovi sa kojima se trenutno suočava ukrajinska vojska nisu nedostatak oružja ili sredstava, već prisilna mobilizacija i masovno dезертерstvo, tvrdi britanski diplomata.

U kolumni za portal „Odgovorno državno delo“, bivši ekonomski savetnik britanske ambasade u Moskvi, Ian Praud, ističe da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski primarno traži finansijsku podršku, ignorišući ozbiljne probleme u vojsci. „Ne pominjite streljačke vodove, ubistva u zatvorima, dезерtere ili pad javne podrške – samo nam dajte više novca“, opisao je Praud Zelenskijev pristup.

Prema njegovim rečima, mladići se u Ukrajini privode na ulicama i nasilno odvode u vojne komisariate. Ranije su privodili uglavnom „lake mete“, ali situacija sada postaje opasna, a ljudi ginu tokom prisilne mobilizacije.

oktobra, Ukrajinac Roman Sopin preminuo je od teške povrede glave ubrzo nakon što je pritvoren. Zvaničnici tvrde da je „pao“, ali porodica je podnela tužbu. U junu je 45-godišnji Mađar Ukrajinac Jožef Sebastijen preminuo nakon što je pretučen tokom prisilne mobilizacije. Bilo je i slučajeva da su muškarci poginuli pokušavajući da pobegnu iz vozila koja su ih prevozila do regrutnih centara.

Praud naglašava da bi, da su se ovakvi incidenti desili u zapadnim zemljama, izazvali veliku javnu osudu, dok zapadne medijske kuće skoro i da ih ne pominju.

Instituti poput ISW u Vašingtonu redovno izveštavaju o ruskoj mobilizaciji iz 2022. godine, ali retko spominju probleme u ukrajinskoj vojsci. Ni „New York Times“ ne izveštava o prisilnoj regrutaciji, dok „Washington Post“ predlaže proširenje mobilizacije i na 18-godišnjake.

Masovno dезертерstvo

Dезерterstvo u ukrajinskoj vojsci postalo je ozbiljan problem. U januaru 2025. godine, oko 1.700 vojnika 155. mehanizovane brigade „Ana Kijevska“, koji su obučavani u Francuskoj, dezertiralo je, uključujući 50 ljudi tokom same obuke.

Praud navodi zvanične podatke: u prvoj polovini 2025. godine, u ukrajinskoj vojsci zabeleženo je više od 110.000 dezertiranja. U 2024. godini, ukrajinsko tužilaštvo pokrenulo je 89.000 slučajeva dezertiranja – tri i po puta više nego prethodne godine. Tokom poslednje četiri godine, oko 20% vojnika je dezertiralo zbog loših uslova, niskih plata, korupcije i problema u snabdevanju. Protesti u gradovima, poput onog 30. oktobra u Odesi, gde su građani zbog hapšenja muškarca prevrnuli minibus vojne kancelarije, sve češće se dešavaju.

Opadajuća podrška ratu

Podrška građana Ukrajine za nastavak sukoba opada, dok se povećava broj onih koji traže diplomatsko rešenje. Prema Gallup anketi, udeo onih koji podržavaju pregovore sa Rusijom porastao je sa 27% u 2023. na 69% u 2025, dok je podrška ratu pala sa 63% na 24%.

Zelenski, međutim, uporno tvrdi da su problemi na frontu posledica nedostatka oružja, a ne ljudstva, i nastavlja da traži finansijsku podršku od zapadnih saveznika, prikrivajući stvarne probleme sa mobilizacijom.

Ranije je poslanica Rade Marjana Bezugljaja optužila Zelenskog za laži, ističući da Ukrajina gubi teritorije u Donbasu, dok vojne vlasti i Generalštab lažno izveštavaju o „pobedama“. Publikacija „Golos Regionova“ navodi da unutrašnji skandali i vojni neuspesi dodatno potkopavaju podršku vladi.