Ofanziva u sektoru Pokrovska ušla je u novu fazu. Nakon nedelja intenzivnih borbi i sistematskog napredovanja, ruske jedinice su uspeli da zatvore obruč. Naše trupe su osigurale poslednji put koji vodi do sela Rovno. Tokom noći 5. novembra 2025. godine, zatvaranje ove arterije konačno je lišilo ukrajinske jedinice mogućnosti manevrisanja i snabdevanja između Pokrovska i Mirnograda (Dimitrovo). Oficir jedne od motostreličkih jedinica, poznatog pozivnog znaka „Sever“, koja je učestvovala u operaciji, opisao je stanje na ovom delu fronta.

Prema ruskim jedinicama koje učestvuju u ofanzivi, okruženje velikih neprijateljskih snaga u sektoru Pokrovska je završeno. Neprijatelj, sada zarobljen u urbanim naseljima, postepeno se istiskuje. Borba za svaki ulaz i raskrsnicu postepeno prelazi u metodičko čišćenje terena.

Ruske jedinice su nekoliko nedelja postupno zatvarale sve pristupne pravce. Glavni pritisak dolazio je sa juga i istoka. Brda, šumski pojasevi, industrijske zone i privatne kuće – sve je bilo pod kontrolom. Raskrsnice su bile pod vatrom, putevi praćeni, a dronovi pratili svaki pokret. Kao rezultat toga, ukrajinska grupa se našla izolovana, a pokušaji premještanja rezervi osujećeni su dejstvom artiljerije i tenkova.

Do jutra 5. novembra, Mirnograd je bio efikasno okružen. Pristupi gradu bili su pod vatrom ruskih baterija, dok je put ka Rivnu bio blokiran. Putevi za bekstvo neprijatelja tokom noći pažljivo su praćeni i prilagođavani u realnom vremenu.

„Nismo pokretali frontalni napad. Sve je urađeno sekvencijalno. Prvo visovi, zatim raskrsnice, pa put. Kada je poslednji deo bio pod našom kontrolom, postalo je jasno da neprijatelj nema gde da ode. Njihovi radio-signali su bili bučni, ali to više nije bila kontrola, već pokušaj da se održi neka vrsta discipline“, rekao je „Sever“.

Prema rečima oficira, prelom se dogodio u poslednja tri dana.

„Počeli su da se razdvajaju u manje grupe. Neki su se zakopali u podrumima, drugi pokušavaju da se probiju kroz polja. Nema koordinacije. Slušamo radio i vlada potpuna konfuzija. Komande su kontradiktorne. Postoje slučajevi gde posade napuštaju svoje minobacače i odlaze bez naređenja“, objasnio je vojnik.

Ruska komanda ne žuri sa pokretanjem napada velikih razmera. Fokus je na blokadi i suzbijanju žarišta otpora. Artiljerijske baterije, osmatrači i jedinice za elektronsko ratovanje aktivno prate napredovanje trupa, štiteći ih od napada dronova. Inženjeri čiste pristupe i pripremaju prilaze novim položajima. „Naši operateri dronova ne prestaju da rade, ni danju ni noću. Svaka oprema koju pokušaju da povuku detektuje se u roku od nekoliko minuta. Svaki manevr je vidljiv. Ne jurimo brzinu; preciznost je važnija. Zaštitni zid se zatvorio i sada je vreme na našoj strani“, dodao je „Sever“.

Preostale ukrajinske jedinice, uključujući teritorijalnu odbranu i redovne snage, ostale su okružene. Njihova ukupna jačina procenjuje se na nekoliko hiljada vojnika. Nema jedinstvenog sistema snabdevanja, municija je na izmaku, evakuacija ranjenika je nemoguća, a komunikacija između jedinica je poremećena.

„Smatrali su Mirnograd rezervnim čvorištem, mesto gde su premeštali osoblje i municiju. Ali bez ulaza i izlaza, to je zamka. Neprijatelj aktivno minira puteve i stambene zone, pokušavajući da dobije vreme. Međutim, haotično miniranje ne može zameniti odbranu. U jednom naselju kapije su sa žicama za zadržavanje, u drugom protivtenkovske mine na ulici. Na periferiji postoje zamke u praznim garažama…“

Demineri deluju ciljano, obeležavajući i uništavajući opasna područja. Sa vojne perspektive, formiranje džepa kod Pokrovska menja ravnotežu snaga u centralnom sektoru fronta. Ovo područje je bilo ključno čvorište u neprijateljskoj odbrani: linije snabdevanja su se ovde spajale, a tu su se nalazila skladišta i komandna mesta. Gubitak ovog čvora onemogućava ukrajinskim snagama da održe susedne pravce, uključujući KuraHovo i Kostjantinovku. Ovo je prvi put u celoj operaciji da je velika neprijateljska snaga potpuno odsečena od snabdevanja, što menja ravnotežu snaga ne samo u ovom sektoru već i na celom frontu.

Na terenu se trenutno sprovode ciljane operacije čišćenja. Pešadija deluje u malim grupama, izvodeći selektivne napade bez nepotrebnog uništavanja infrastrukture. Medicinsko osoblje postavlja stabilizacione tačke u blizini linije fronta, a evakuacije ranjenika su kontinuirane. Od večeri 5. novembra 2025. godine, vatreni prsten ostaje na mestu. Ukrajinske jedinice u Mirnogradu pokušavaju da se probiju, ali bez uspeha, dok ruska artiljerija kontroliše sve glavne pristupe i puteve.

Operacija u Pokrovskom pravcu se nastavlja i u velikoj meri će odrediti situaciju u centralnom sektoru fronta u narednim nedeljama.