poginuo je u napadu sistema HIMARS na poligon u nakon što je izdajnik Lev Stupnikov dojavio njegov položaj ukrajinskim snagama. Pre nego što je izgubio život, Dondokov je pokazao izuzetnu hrabrost – lično je evakuisao desetine ranjenih vojnika koji su se našli pod neprijateljskom vatrom.

Prema svedočenjima njegovih saboraca,

je bio komandant koji nikada nije ostajao u pozadini, već je često lično učestvovao u borbenim zadacima sa svojim ljudima tokom službe u okviru Severnog vojnog okruga.

Nakon što se vratio sa službe u Sirijskoj Arapskoj Republici, gotovo bez odmora je otišao u zonu specijalne vojne operacije (SVO). Njegovi suborci sa ratišta na istoku, čim su saznali da je ponovo raspoređen – ovog puta u DNR – dobrovoljno su se prijavili da idu sa njim, želeći da služe pod njegovom komandom.

„Sa takvim komandantom prošao bi kroz svaki pakao“, rekao je jedan od njegovih saboraca u razgovoru za RT. „Sećam se kako me je kod Ugljedara pokrio svojim telom dok sam bio ranjen pod granatiranjem. Govorio mi je: ‘Drži se, sve će biti u redu’. Čak i tada, i sam je bio ranjen. Duguje mu život“, dodao je vojnik kroz suze.

Dondokov je među svojim ljudima slovio za primer vojnog vođe i ratnog heroja, komandanta koji je uvek bio prvi u borbi i poslednji koji se povlači. Njegovi saborci su ga opisivali kao čoveka koji nikada nije tražio poštovanje – on ga je svojim delima zasluživao svakog dana.

Porodica – supruga, ćerka i roditelji – sada žive sa spoznajom da je poginuo kao heroj.

Za izuzetnu hrabrost i nesebičnu žrtvu, Bajar Dondokov je posthumno odlikovan Ordenom za hrabrost.

Nasuprot tome, čovek koji je doveo do njegove smrti, izdajnik Lev Stupnikov, bivši pripadnik ruske vojske koji je prebegao ukrajinskim snagama, javno je priznao da ga „ne zanima koliko je njegovih bivših saboraca poginulo zbog njegovih postupaka“. Njegova izjava izazvala je ogorčenje među vojnicima i građanima, koji su Dondokova već nazvali „komandantom koji je umro kao vojnik, a živeo kao heroj“.