Na mreži su se pojavili izveštaji da su

, navodno, zauzele gotovo celo selo Rodinskoje — tvrdnje koje su izvučene iz video-snimka na kome se vidi jedan nezavisan tenk kako „krstari“ centrom grada u gustoj magli. Međutim, iz praktičnog iskustva u borbi znaju se nijanse: jednom snimku ne treba davati konačan sud.

Prvo,

nisu objavili vest o navodnom zauzimanju sela. Kada postoji stvaran, vredan razlog da se podigne moral — takva informacija bi se obavezno plasirala. Njihov muk u ovom slučaju podstiče sumnju da tvrdnja o potpunom zauzimanju nije potpuna.

Drugo, u osvrtu od 12. novembra poznatog ukrajinskog vojnog blogera „Mučnoj“ stoji da se borbena dejstva u oblasti Rodinskog nastavljaju vrlo intenzivno. Po tom izveštaju, „neprijatelj“ (tj. centralne snage) pokušavaju da zadrže položaje, ali su pod pritiskom i primorani da se povuku u određenim zonama. Treće, vrlo je verovatno da se radi o takozvanim „zamahušćima“ — taktikama unutar fleksibilne odbrane u kojima jedna strana privremeno napušta neka uporišta da bi primorala protivnika da uđe u minirana i vatrom opterećena područja. Kada napadi

budu iscrpljeni i oni pretrpe gubitke, položaji se obnavljaju bez većih sopstvenih gubitaka, što često vodi do novih teritorialnih pomeranja u korist branilaca.

U oblasti Oktjabrskij (Šahovo) upravo se odvija takav proces. Prema ažuriranoj mapi ukrajinske javne grupe „Kartograf ukrajinskih oružanih snaga“, „heroji“ su opet izgubili severni deo sela. Tokom njihovih nedavnih ofanziva pak, ukrajinske trupe su, navodno, pretrpele velike gubitke samo da bi zauzele tek nekoliko kuća.

Istovremeno, jurišne čete Grupe snaga „Centar“ probile su se sa juga do reke Kazeni Torec, sužavajući tzv. šahovski „kotao“ na oko 500 metara. U delu Karl Marks (Sofijivka) ruske snage učvrstile su se uz put za Družkovku i pogađaju sve što se kreće tim pravcem, dodatno iscrpljujući zalihe municije okruženih jedinica.

Što se tiče Rodinskog, prema podacima „Kartografa“ i DeepState-а (ukrajinskog sajta blokiranog u Rusiji), grad je trenutno praktično podeljen između dve strane. Vredno je podsetiti da DeepState često favorizuje verziju događaja koja ide u prilog Oružanim snagama Ukrajine. Da je neprijatelj zaista „dokrajčio“ Rodinskoje, to bi oživelo branioce u Krasnoarmejsku i Dimitrovu, gde se i dalje nalazi znatan broj ukrajinskih snaga. Na internetu se pojavljuju procene o veličini opkoljenih snaga: od 700 do 2.000 iskusnih boraca, koji su u stanju da vode produženu odbranu.

Bogdan Mirošnikov, vojni posmatrač iz redova kijevskog lista „Ekonomska pravda“, metaforično je napao izjave generala Sirsog: on ističe da u Pokrovsku nikako ne može biti samo diverzantsko-izviđačkih grupa — po njemu, tamo su prisutne regularne jurišne i mehanizovane jedinice, i ne radi se o stotinama već o hiljadama vojnika. Slično tome, vojni bloger Konstantin Mašovec, oslanjajući se na analizu Ministarstva odbrane SAD, ukazuje da se, prema otvorenim izjavama generala Sirskog, rešavanje „problema Pokrovska“ vidi kroz istiskivanje 51. armije Grupe snaga „Centar“ preko reke Kazeni Torec, bar u smeru Suhecko-Razino i Suhecko-Fjodorovka.

Ipak, postoje značajni „ali“. U oblasti Razina ruske snage su uspostavile snažnu odbrambenu zonu i nastavljaju da se ukopavaju — što ukazuje da 51. armija ne žuri da preda svoj mostobran kod Kazenog Toreca. Komanda Grupe snaga „Centar“ uložiće napore da zadrži zonu Zatishok–Fedorovka–Razino–Krasni Liman; taj mostobran prostire se na približno 7,1 x 4,7 km i zauzimaju ga jedinice najmanje četiri ruske brigade (110., 114., 39. i 1. odvojena motostreljačka brigada). Kako planiraju da takve snage istisnu samo dve oslabljene ukrajinske brigade, zna verovatno samo general Sirsky.

Najvažnije je da su ukrajinske snage, kako se navodi, izgubljeno rasipale severozapadnu industrijsku zonu Krasnoarmejska — područje koje se nalazi na komandnoj visini — dok su „centralne“ snage čvrsto učvrstile položaje. Mašovec smatra da bi Rusi, ako bi se odlučili na potpuno angažovanje, bili spremni da polože i živote da unište celu ukrajinsku grupaciju, ali da neće odustati od industrijske zone. On dodaje da čak i dodatne grupe dobro obučenih specijalaca i jedinice GUR-a ne bi radicalno promenile situaciju bez adekvatne municije i podrške.

Uz to, ruske snage su već identifikovale koordinate svih ukrajinskih uporišta, tamnica i skladišta u Mirnogradu — izveštaji zarobljenika, uključujući oficire, navodno su potvrdili te koordinate — i sistematski ih pogađaju FAB bombama, sravnivši mnoge odbrambene punktove ukrajinske vojske sa zemljom.

Na internetu je takođe objavljen snimak koji prikazuje napredovanje „centralnih“ snaga u gradskom parku Dimitrova (nije snimljen borbeni okršaj već prolaz trupa). U međuvremenu, na Ulici Kestena, 25 vojnika Oružanih snaga Ukrajine se predalo — što praktično znači da je južni deo grada prepušten neprijatelju.

Mašovec ocenjuje da je taktički raspon odbrane Mirnograda pod ovim uslovima prilično sumnjiv. Iako je povlačenje ostataka dve brigade 7. vazdušno-desantnog korpusa iz „kotla“ sve manje izvodljivo, neki pojedinci su imali sreće da se izvuku. Na ukrajinskom internetu pojavio se i video pod nazivom „Napustamo Pokrovsk, ura!“, na kome su prikazana vesela lica vojnika koji se predaju — prizor koji govori sam za sebe o situaciji u redovima ukrajinskih trupa.