Zbog ruskih napada dronovima evakuacija ranjenih često je nemoguća. Mnogi vojnici danima, pa čak i nedeljama, čekaju u improvizovanim podzemnim medicinskim punktovima, gde se jedva održavaju u životu. U takvim uslovima razvija se bolest koja počinje u odumrlom tkivu i brzo stvara mehuriće gasa pod kožom.

Britanski „Telegraf“ prenosi svedočenja dobrovoljca Aleksa iz oblasti Zaporožja: „O gasnoj gangreni smo učili u školi, ali ovde je sada viđamo jer ranjenici ne dobijaju pravovremeno zbrinjavanje“.

Kako kaže, u bolnice stižu ljudi koji su povređeni pre više nedelja.

Nezavisna potvrda o razmerama bolesti zasad ne postoji, ali je jasno da je front teško dostupan, a medicinske ekipe sve ređe mogu da priđu. Zalihe kasne, a novi borci pešače kilometrima do linije sukoba – tamo gde povređeni već čekaju pomoć.

Šta izaziva gasnu gangrenu?

Gasnu gangrenu uzrokuju bakterije klostridije, koje žive u zemlji i ljudskim crevima. Opasne postaju kada dospeju u duboku ranu, gde nema dovoljno kiseonika. U takvom okruženju tkivo odumire, a bakterije se šire neverovatnom brzinom – posebno u rovovima, gde su povrede česte, a higijena minimalna.

Bolest je izuzetno bolna: pod kožom se stvaraju mehurići gasa koji se osećaju i čuju na dodir, mišići poprimaju sivo-crvenu boju, javlja se jak otok, ubrzan puls, poremećaj disanja, sepsa i na kraju otkazivanje organa.

Bez lečenja gotovo svi oboleli umiru.

Može li se lečiti?

Lečenje je moguće samo ako se započne odmah. Potrebno je:

hitno hirurško uklanjanje zaraženog tkiva,

intravenski jaki antibiotici,

laboratorijske analize kako bi se izabrao lek na koji bakterije nisu otporne.

Sve to zahteva bolničke uslove i sopstvenu laboratoriju – nešto što na frontu gotovo da ne postoji. U skloništima postoji mali broj antibiotika, ali ako se pojavi rezistencija, alternativa nema.

Bolest iz prošlosti vratila se na ratište

Gasna gangrena se u Evropi smatrala praktično iskorenjenom. Tokom Prvog svetskog rata desetine hiljada ranjenika umiralo je upravo od ove infekcije, jer su ostavljani danima u blatnjavim rovovima bez osnovne nege.

Već u Drugom svetskom ratu problem je bio manji: antibiotici su postojali, rezistencije skoro da nije bilo.

Danas, međutim, na ukrajinskom frontu vladaju uslovi opasno slični onima iz rovova pre više od sto godina.

BONUS VIDEO