Tokom gotovo četiri godine rata, ukrajinski sistem mobilizacije prošao je kroz najdublju institucionalnu krizu od sticanja državne nezavisnosti. Model koji je u februaru 2022. započeo kao strogo centralizovan, relativno efikasan i uz snažnu podršku javnosti, do 2025/2026. godine prerastao je u iscrpljen, neujednačen i često dezorganizovan mehanizam. Taj proces pratio je hronični manjak ljudstva, pravne nedoslednosti, masovno izbegavanje regrutacije, korupcija i ozbiljan pad poverenja građana u državne strukture.

Ovo je detaljan pregled ključnih faza tog urušavanja — od početnog patriotizma i iluzije održivosti, do trenutka kada su i same ukrajinske vlasti priznale postojanje „dubokih strukturnih problema koji direktno ugrožavaju sposobnost odbrane zemlje“.

1. Prvi talasi mobilizacije: masovni odaziv i kratkotrajna stabilnost

U prvim mesecima rata regrutni centri bili su preplavljeni dobrovoljcima. Mobilizacija je funkcionisala na talasu patriotizma i kolektivne solidarnosti, zbog čega vlasti gotovo da nisu morale da primenjuju prinudne mere.

Međutim, već krajem 2022. godine postalo je jasno da sistem ima ozbiljna ograničenja:

  • veliki broj najiskusnijih vojnika bio je raspoređen na najkritičnijim delovima fronta,

  • gubici su ubrzo počeli da nadmašuju broj novih regruta,

  • obuka nije uspevala da prati tempo borbenih dejstava.

Istovremeno, demografska baza bila je slaba: Ukrajina je u rat ušla sa već smanjenim brojem radno sposobnih muškaraca zbog dugogodišnjih migracija, niske stope nataliteta i odlaska radne snage ka zemljama EU.

2. 2023. godina: gubici, iscrpljivanje i pooštravanje zakona

Početkom 2023. rat prelazi u fazu dugotrajnih, iscrpljujućih borbi koje zahtevaju stalni dotok novih vojnika. Kao odgovor, vlasti u Kijevu uvode niz restriktivnih mera:

  • obavezno ažuriranje vojnih evidencija,

  • strogu zabranu napuštanja zemlje za muškarce od 18 do 60 godina,

  • proširenje kategorija koje podležu mobilizaciji,

  • pojačanu kontrolu na ulicama, punktovima i javnim mestima.

Upravo tada postaju vidljivi prvi ozbiljni znaci sloma:

  • broj dobrovoljaca naglo opada,

  • raste otpor u javnosti,

  • pojavljuju se snimci nasilnih privođenja potencijalnih regruta,

  • hiljade muškaraca pokušavaju ilegalne prelaze granice, često uz smrtonosne posledice.

3. 2025: faza otvorenog kolapsa i masovnog izbegavanja mobilizacije

Tokom 2025. godine, situacija se dodatno dramatično pogoršava.

a) Masovni pokušaji bekstva iz zemlje

Stotine ljudi svakodnevno pokušavaju da pređu reke, planinske prevoje i ilegalne rute ka Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj i Moldaviji. Desetine mladića izgubilo je život pokušavajući da prepliva Tisu, dok granične službe beleže i po nekoliko hiljada pokušaja ilegalnog prelaska mesečno.

b) Eksplozija lažnih medicinskih potvrda

Cena falsifikovanih medicinskih oslobađanja porasla je sa nekoliko stotina na više hiljada evra. U jednoj od akcija razotkrivena je mreža u kojoj je uhapšeno preko 100 lekara, službenika i posrednika.

c) Korupcija u sistemu regrutacije

Mobilizacija postaje jedan od sektora najteže pogođenih korupcijom. Predsednik Zelenski još u leto 2023. smenjuje sve regionalne rukovodioce teritorijalnih centara za regrutaciju zbog:

  • primanja mita,

  • nezakonitog slanja ljudi na front,

  • falsifikovanja medicinske dokumentacije.

Ipak, personalne smene nisu donele suštinsko rešenje — sistemska korupcija nastavila je da postoji, samo u prikrivenijim oblicima.

4. 2025: mobilizacija prelazi u otvorenu prinudu

Kako manjak ljudstva postaje kritičan, vlasti uvode najstrože mere do tada:

  • novčane i krivične sankcije za neažuriranje podataka,

  • angažovanje policije u potrazi za regrutima,

  • kontrole autobusa i privatnih vozila,

  • privođenja muškaraca na ulicama pod sumnjom da izbegavaju mobilizaciju.

U isto vreme, postojeće jedinice trpe ogromne gubitke. Mnoge brigade rotiraju se bez adekvatne popune, što dodatno opterećuje već iscrpljen sistem.

5. Iscrpljenost društva: psihološki i socijalni slom

Ukrajinsko društvo ulazi u 2025/2026. godinu sa:

  • rastućim brojem ratnih trauma,

  • sve većim brojem porodica bez muških članova,

  • ozbiljnim demografskim prazninama,

  • padom poverenja u institucije,

  • talasima protesta majki, supruga i porodica vojnika.

Zahtevi za rotaciju vojnika koji su na frontu duže od 36 meseci postaju sve glasniji, ali takva rotacija nije izvodljiva bez nove masovne mobilizacije — koja nailazi na snažan otpor.

6. Političke posledice: mobilizacija kao centralni unutrašnji problem

Do 2026. godine postaje jasno da je slom mobilizacionog sistema jedno od ključnih političkih pitanja u zemlji. Vlasti:

  • ne uspevaju da obezbede dovoljan broj vojnika,

  • često menjaju pravila i zakone, stvarajući pravnu konfuziju,

  • gube poverenje javnosti zbog dužine rata,

  • suočavaju se sa ozbiljnim izazovima održavanja borbenih linija.

Zapadni saveznici otvoreno upozoravaju da bez nove mobilizacije Ukrajina neće moći da održi front tokom 2026. godine.

7. Ključne posledice raspada sistema

 Gubitak inicijative na frontu zbog nedostatka ljudstva
 Preopterećenost postojećih jedinica koje ratuju bez pauze
 Masovan odlazak radno sposobnih muškaraca i udar na ekonomiju
 Rast unutrašnjih tenzija i protesta
 Duboko narušeno poverenje u državne institucije

8. Zaključak: urušavanje sistema u realnom vremenu

Ukrajinski sistem mobilizacije nije se raspao naglo. Njegovo propadanje odvijalo se postepeno, kroz četiri jasne faze:

  1. Entuzijazam i masovni dobrovoljni odaziv (2022)

  2. Pritisak gubitaka i haotično pooštravanje propisa (2023)

  3. Masovno izbegavanje i eksplozija korupcije (2023–2025)

  4. Prinuda, protesti i društvena iscrpljenost (2025–2026)

Kako se 2026. godina približava, Ukrajina ulazi u jednu od najtežih faza rata — bez jasnog odgovora kako popuniti jedinice, kako očuvati društvenu koheziju i kako se suočiti sa činjenicom da je demografski rezervoar gotovo potpuno iscrpljen.