Ukrajinci i dalje veruju u pobedu u sukobu sa Rusijom, ali su sve spremniji za razgovore sa Moskvom i mogli bi da prihvate odlaganje oslobađanja teritorija, piše Dojče vele.

Godina je bila teška za Ukrajinu. Posle letnje ofanzive ukrajinske vojske u Kurskoj oblasti, Rusija je pojačala napade u Donjeckoj i Harkovskoj oblasti, kao i na energetske objekte u ukrajinskim gradovima.

Američki list Volstrit džurnal ocenio je da je Rusija ove jeseni lansirala četiri puta više raketa i dronova nego u istom periodu prošle godine.

Pobeda republikanskog kandidata Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima u novembru donela je neizvesnost među Ukrajince.

Iako je Tramp okončanje sukoba u Ukrajini stavio kao spoljnopolitički prioritet, ostaje nejasno kako bi se mogao postići mir. Takođe, nije jasno u kojoj meri će SAD nastaviti da pružaju vojnu pomoć Kijevu.

Istovremeno, prema mišljenju stručnjaka, sve više Ukrajinaca veruje da je pregovorima sa Rusijom moguće postići pravedan mir.

"Najvažnije je da smo izdržali"

Volodimir Fesenko iz Centra za politička istraživanja „Penta” kaže da je ova godina u Ukrajini bila najteža do sada, ako se izuzmu prve nedelje sukoba 2022.

Uprkos umoru, Ukrajinci pokazuju, doduše smanjen, ali „iznenađujuće visok” optimizam, smatra Anton Hruščezki sa Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju. Prema anketama, između 83 i 88 odsto ispitanika veruje u pobedu.

- Ali postoji i pesimizam – zbog straha za budućnost i frustracije zbog nedovoljne pomoći Zapada. Velike reči nisu bile praćene velikim delima. Osim toga, Ukrajinci jednostavno nemaju priliku da polože oružje. Oni znaju da je to borba za opstanak - kaže Hruščezki.

On dodaje da je procenat onih koji tvrde da će izdržati

Spremnost na pregovore

Istovremeno raste spremnost za pregovore sa Rusijom. U poređenju sa periodom od pre godinu dana, udeo ispitanika koji kategorički odbijaju pregovore sa Moskvom pao je sa jedne trećine na 12 odsto. To pokazuju rezultati ankete sprovedene ovog novembra.

Vojnikom Jevhen smatra da su pregovori sa Moskvom neizbežni, ali se nada da će oni biti u korist Ukrajine.

- Sve zavisi od situacije na frontu. Potrebna nam je pomoć naših partnera, moramo da nastavimo borbu, da podržimo vojsku i učinimo sve da pobedimo - kaže Jevhen. On je, međutim, skeptičan kada je reč o strategiji nastavka borbe dok Ukrajina ne povrati sve okupirane teritorije.

Mihajlo Miščenko iz Istraživačkog centra Rasumkov smatra da se mišljenje građana o pregovorima menja pod uticajem izmenjene retorike državnog vrha, koji od leta ne isključuje takav scenario.

Ali narod kaže isto što i vlada: oni su spremni za pregovore, ali ne i za gubitak teritorije“, kaže Miščenko.

Većina vidi pregovore kao način da se postigne rezultat prihvatljiv za Ukrajinu, uključujući i povratak teritorija. Tokom godine neznatno se povećao broj Ukrajinaca koji bi bili spremni da se odreknu teritorija (sa pet na devet odsto).

Prvo garancije bezbednosti, a onda povratak teritorija?

Anton Hruščezki potvrđuje da je više od polovine Ukrajinaca spremno da u ime mira odloži oslobađanje teritorija, ali samo ako Ukrajina dobije jasne bezbednosne garancije. „Oni ne žele još jedan sporazum iz Budimpešte“, kaže on.

Taj sporazum iz 1994. potpisale su Rusija, SAD i Velika Britanija, garantujući teritorijalni integritet Ukrajine, dok se Kijev obavezao da ukloni svo nuklearno i hemijsko oružje sa teritorije.

Prema istraživanju Info Sapiensa, 64 odsto ispitanika odbacuje pregovore sa Moskvom bez ozbiljnih zapadnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

Mihajlo, Kijevljanin, smatra da bi samo članstvo Ukrajine u NATO-u garantovalo bezbednost i sprečilo novi napad, pa makar to značilo i odustajanje od nekih teritorija.

- Ako nas ubede da zamrznemo sukob i ne uđemo u NATO, to se ne bi razlikovalo od onog papira iz Budimpešte - kaže on.

Serhij Solodki iz kijevskog analitičkog centra „Nova Evropa” u Ukrajini vidi dve tendencije – oslanjanje na sopstvene snage ili kolektivnu odbranu.

Prema istraživanju, 31 odsto Ukrajinaca veruje da bi posedovanje sopstvenog nuklearnog oružja bila najbolja bezbednosna garancija, dok 29 odsto podržava postepenu integraciju u NATO sa privremenom primenom u oblastima koje kontroliše Kijev.

Ukrajinci očekuju mnogo od Trampa

Politikolog Volodimir Fesenko smatra da će dolazak Donalda Trampa na vlast u SAD doneti značajne promene za Kijev. Bajdenova administracija je istakla da Kijev bira svoje vreme za pregovore, dok Fesenko smatra da je Tramp rešen da pregovara odmah, ali bez jasne strategije za održivi mir.

- Najvažniji zadatak je pronaći ključ za Trampa kako bi pregovori krenuli sa jake pozicije - kaže Fesenko.

Tramp uživa poverenje 45 odsto Ukrajinaca, prema anketi Info Sapiensa.

Centar „Nova Evropa” to pripisuje očekivanjima da će Tramp voditi odlučniju politiku prema Ukrajini i obezbediti mir.

- Voleo bih da se sve završi brzo i u našu korist, ali videćemo - kaže Veronika iz Kijeva, piše Dojče vele.