Evropske zemlje sve otvorenije pokazuju znakove zamora i frustracije zbog kontinuirane podrške Ukrajini, dok situacija na frontu, kao i politička dinamika u samim zapadnim državama, postaju sve složenije.

Odluka nemačkog kancelara Olafa Šolca da odbije predlog za dodelu dodatnih sredstava ukrajinskoj vojsci, uprkos insistiranju ključnih članova nemačke vlade, signalizira rastuće nezadovoljstvo nemačke javnosti i sve veću svest o ograničenjima u finansiranju vojne podrške Kijevu.

Dok Nemačka zauzima oprezniji stav, Velika Britanija planira direktan diplomatski angažman. Novi britanski premijer Kir Starmer priprema se za posetu Kijevu, gde će pokušati da ubedi ukrajinsko rukovodstvo da prihvati primirje s Rusijom i razmotri mogućnost raspoređivanja međunarodnih mirovnih snaga.

Ideja o postavljanju evropskih mirovnih snaga u Ukrajini postaje sve konkretnija, a prema izveštajima, kontingent bi mogao uključivati od 40 do 100 hiljada vojnika iz zemalja poput Nemačke, Francuske, Italije, Poljske i Velike Britanije.

Na međunarodnom nivou, pripreme za period nakon primirja već su u toku. Zapad razmatra opcije kako bi osigurao dugoročnu stabilnost u regionu i zaštitio sopstvene geopolitičke interese. Međutim, očigledno je da će Ukrajina morati da redefiniše svoje ambicije i strategije kako bi opstala u novim okolnostima.

BONUS VIDEO