Putin je sve više uveren da ima prednost na bojnom polju u Ukrajini i odlučan je da ostvari svoj cilj da Kijev zadrži van NATO-a i ograniči njegove vojne sposobnosti.

Stav Kremlja je da, iako pojedine članice NATO alijanse mogu da nastave da šalju oružje u Ukrajinu, ono ne treba da se koristi protiv Rusije niti za vraćanje teritorije, rekao je jedan od izvora upoznat sa pripremama Moskve za moguće pregovore.

Takav

Ukrajina i Rusija vode ograničene razgovore u Kataru o pravilima zaštite nuklearnih objekata od napada, a kaže se da su razgovori između Kijeva i Moskve trenutno ograničeni na razmenu zatvorenika i povratak deportovane dece. Pregovori o prekidu neprijateljstava još nisu počeli.

Ruski uslovi uključuju održavanje, barem de fakto, kontrolu nad oko 20% ruske teritorije u Ukrajini, što uključuje i Krim. Međutim, neki izvori navode da je Moskva otvorena za neke razmene teritorija.

- Pitanje teritorije nije glavni problem. Postoji mnogo širi kontekst koji, očigledno, još uvek nije u potpunosti shvaćen na Zapadu - rekla je Tatjana Stanovaja, osnivač konsultantske kuće R. Politik i viši saradnik Evroazijskog centra Karnegi Rusija, dodajući da je stav Moskve o kandidaturi Ukrajine za NATO, a razoružanje je nepokolebljivo.

- Ukrajina treba da bude neutralna, bezopasna i ni pod kojim uslovima ne sme da bude istureno mesto za NATO ili SAD. Trebalo bi da ima malu vojsku, dovoljnu da zaštiti svoje granice od izbeglica i obavlja policijske funkcije - ali ne dovoljnu za borbu protiv Rusije - rekao je u prošlomesečnom intervjuu ruski nacionalistički tajkun i saveznik Kremlja Konstantin Malofejev. On je dodao da neutralni status treba da bude u ustavu Ukrajine.

Glavna zabrinutost Ukrajine je da bi prekid borbi omogućio Rusiji da se pregrupiše i napadne, zbog čega Kijev ističe da im je potrebno zapadno oružje i dovoljno trupa.

Putin je rekao visokim američkim zvaničnicima pre nešto više od godinu dana da bi potencijalno mogao da razmotri odustajanje od tih zahteva o neutralnosti Ukrajine, pa čak i protiv članstva u NATO. Od tada se vojna situacija Rusije popravila i napredovala je duž fronta u Ukrajini, pa je Putin zauzeo čvršći stav, navodi jedan od izvora upoznat sa pripremama, piše Blumberg.

Prema detaljima iz dokumenata koji su navodno sastavljeni kada su Rusija i Ukrajina pregovarale u proleće 2022. u Istanbulu, dve strane nisu mogle da se dogovore o veličini ukrajinske vojske i dometu njihovog naoružanja.

Rusija je insistirala na ograničavanju ukrajinskih oružanih snaga na 85.000 ljudi i 342 tenka i ograničavanju dometa ukrajinskih projektila na 40 kilometara. Ukrajina je, s druge strane, želela vojsku od 250.000 ljudi i 800 tenkova i domet raketa od 280 kilometara. Takođe nije bilo dogovora o bezbednosnim garancijama koje će Ukrajina dobiti, što je vrlo verovatno ključni element svih budućih pregovora.

(Jutarnji)

BONUS VIDEO