Bili Stajnberg, legendarni autor i dugogodišnji član Kuće slavnih tekstopisaca, preminuo je u ponedeljak u Kaliforniji u svojoj 75. godini. Vest o njegovoj smrti potvrdila je njegova advokatica, Lori Sorijano, za magazin Varajeti (Variety), navodeći da je Stajnberg preminuo nakon duge i teške borbe sa kancerom.

Stajnberg se smatra jednim od najuspešnijih „tvoraca melodija“ svog vremena, a njegov uticaj na pop i rok muziku je nemerljiv. Njegov najplodniji period bio je u tandemu sa kompozitorom Tomom Kelijem. Ovaj autorski par stvorio je listu pesama koja bi bila prepoznatljiva u gotovo svakom domaćinstvu širom sveta, uključujući legendarne numere: „Like a Virgin“ (Madona), „True Colors“ (Sindi Loper), „Eternal Flame“ (The Bangles), „Alone“ (Heart), „So Emotional“ (Vitni Hjuston), „I Touch Myself“ (The Divinyls), „I’ll Stand by You“ (The Pretenders), „How Do I Make You“ (Linda Ronstat) i „I Drove All Night“ (Roj Orbison i Sindi Loper).

Čak i nakon što se Tom Keli povukao iz posla sredinom devedesetih, Stajnberg nije prestajao da stvara hitove. Sarađivao je sa drugim autorima i postigao ogromne uspehe sa pesmama poput „Falling Into You“ (Selin Dion), „Give Your Heart a Break“ (Demi Lovato) i „Too Little Too Late“ (Džodžo). Njegov katalog je ogroman, a pesme su mu snimali i Pat Benatar, Tina Tarner, Lora Branigan, Cheap Trick, REO Speedwagon, Melani Si, Suzana Hofs, Belinda Karlajl, Bet Midler, Tejlor Dejn, Nikol Šerzinger, Ketrin Mekfi, Veronikas, t.A.T.u., The Corrs, Ešli Tisdejl i mnogi drugi.

Stajnberg je prvi put postao primećen tokom ere novog talasa kao pevač i tekstopisac losanđeleskog rok benda Bili Thermal. Ime benda nastalo je kombinacijom njegovog imena i mesta Termal u Kaliforniji, gde je njegov otac posedovao vinograd. Jedna od pesama tog benda, „How Do I Make You“, koju je napisao pokušavajući da imitira frenetični stil pesme „My Sharona“ grupe The Knack, postala je veliki hit u izvođenju Linde Ronstat 1980. godine.

Sudbonosni preokret dogodio se 1981. godine na zabavi producenta Kita Olsena, gde je Stajnberg upoznao Toma Kelija. U intervjuu za Songfacts, Stajnberg se prisetio kako se saradnja razvila sa strogo podeljenim ulogama:

„Kada smo se spojili, nisam imao svesnu ideju da sam veštiji u pisanju tekstova nego u pisanju akorda ili melodija. Ali odmah je postalo jasno da je Tom daleko superiorniji muzičar i da su njegove melodije veličanstvene. Dok sam ja u svom najboljem izdanju pisao u jednostavnim strukturama poput Badija Holija, Tom je bio odlično potkovan stilom Brajana Vilsona ili tandema Lenon/Makartni. Tom nije pisao tekstove... Postalo je jasno da ću ja biti tekstopisac, a on glavni kompozitor.“

Ipak, za razliku od mnogih timova, Stajnberg nije samo slao tekstove poštom.

„Uvek bih bio sa njim u prostoriji dok smo pisali. Ponekad bih imao uticaja na akorde i melodije, ali on je radio većinu tih stvari. Tokom osamdesetih mi je postalo jasno da sam ja prvenstveno tekstopisac.“

Stajnberg je insistirao na tome da reči uvek idu prve:

„Svaki hit koji smo Tom i ja napisali, svi oni najveći, uvek su nastajali prvo kao tekst. Počeo sam tako što sam pisao muziku na sopstvenu poeziju. Tom se jako dobro prilagodio tom procesu. Doneo bih tekst za 'True Colors' ili 'Like a Virgin' ili 'Eternal Flame', a on bi uzeo gitaru ili seo za klavir i počeo da izbacuje melodije na reči koje su bile ispred njega.“

Bio je ponosan na svoje naslove, verujući da su oni ključ privlačnosti:

„Bilo da pričamo o 'Night In My Veins', 'Like a Virgin', 'I Touch Myself' ili 'I Drove All Night' - to nisu obični naslovi. Imaju određenu oštrinu u sebi, i pretpostavljam da je to nešto na šta sam ponosan.“

BONUS VIDEO: