Dok su nekada sezonski poslovi na obali bili glavni izvor prihoda za mnoge Slavonce, danas se sve više radnika okreće lokalnim poslovima ili odlazi u inostranstvo. Istovremeno, poslodavci na Jadranu sve češće zapošljavaju strane radnike, što menja dinamiku turističkog sektora.

"Čini mi se da je svake godine sve manje naših radnika, a sve više stranaca. Prošle godine sam radila u Istri za platu od 1.450 evra, ali sada nude istu platu bez smeštaja i obroka. To nije normalno, ne znam ko će tako raditi,“ kaže Marinela, recepcionerka iz Osijeka. Dodaje da sezonski poslovi više nisu isplativi kao nekada, jer su troškovi života značajno porasli.

Stranci im spasavaju sezonu

Ipak, nisu svi nezadovoljni. Zorica iz Osijeka ističe da već tri godine radi kao čistačica u jednom porodičnom hotelu na Kvarneru, gde uz platu veću od 1.000 evra ima besplatan smeštaj i obroke, zbog čega planira da se vrati i ove godine.

Prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ), broj sezonskih radnika iz Slavonije opao je sa 5.112 u 2015. na samo 1.125 prošle godine. Ukupno, iz cele Hrvatske na sezonski rad otišlo je 2.547 ljudi, što je značajan pad u odnosu na prethodne godine. Slavonci, koji su nekada činili više od polovine sezonskih radnika, sada su manjina.

Statistika koja ih zabrinjava

Prošle godine izdato je oko 170.000 radnih dozvola za strane radnike, najviše državljanima Bosne i Hercegovine, Nepala, Srbije, Filipina i Indije. Iako oni popunjavaju praznine na tržištu rada, njihovo prisustvo dodatno utiče na smanjenje plata i uslova za domaće radnike.

"Slavonci danas imaju više opcija nego ranije, a lokalno tržište rada u kontinentalnoj Hrvatskoj postalo je konkurentnije. Takođe, inostranstvo privlači sve veći broj radnika koji traže stabilnije uslove od privremenog sezonskog zaposlenja,“ objašnjava Krešo.

Trend smanjenja sezonskog zapošljavanja Slavonaca verovatno će se nastaviti, dok će poslodavci na Jadranu sve više zavisiti od stranih radnika.