Batat – superhrana na tanjirima

Slavni jamajčanski sprinter Usain Bolt godinama ističe koliko njegov uspeh zavisi od pravilne ishrane. Batat, odnosno slatki krompir, redovno je bio na njegovom jelovniku još iz detinjstva.

Ova namirnica se koristi u različitim oblicima – kuvana, pečena, pržena ili kao prilog – i sve je prisutnija na stolovima u regionu, ali i u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako se često naziva “slatki krompir”, batat nema mnogo zajedničkog sa običnim krompirom. Razlike se ogledaju u okusu, nutritivnim vrednostima i zdravstvenim prednostima. Njegov blago sladak ukus podseća na bundevu, zbog čega se koristi i u slanim i u slatkim jelima.

Profitabilna kultura sa tradicijom

Batat potiče iz Južne Amerike, gde se uzgaja već oko 5000 godina. Danas je rasprostranjen širom sveta i sve više privlači poljoprivrednike u regionu. Prema iskustvima proizvođača, batat može biti izuzetno profitabilna kultura.

Zarada može dostići 10.000 evra po hektaru, u zavisnosti od prinosa i plasmana na tržištu.

Početna ulaganja kreću se između 3.000 i 5.000 evra po hektaru, najviše zbog sadnog materijala i sistema za navodnjavanje.

Cena batata je znatno viša od običnog krompira – oko 2 do 2,5 evra po kilogramu, a potražnja ne opada.

Najčešće se u regionu uzgaja narandžasti batat, dok beli batat daje najveće prinose. Ljubičasti batat, iako ređi, smatra se najzdravijim zbog bogatstva antioksidanasa. Mala količina batata obezbeđuje visok unos vitamina i korisnih materija, pa se često svrstava u kategoriju superhrane.

Idealna kultura za klimatske izazove

Batat je otporan na visoke temperature i sušu, što ga čini pogodnim za poljoprivredu u uslovima sve češćih sušnih perioda. Sadi se u junu, a berba se obično obavlja između avgusta i oktobra.

Prinosi u komercijalnoj proizvodnji kreću se od 20 do 50 tona po hektaru, dok jedna biljka može dati i do 3 kilograma korena.

Listovi batata su takođe jestivi i mogu se brati više puta tokom godine.

Batat nudi mogućnosti prerade – može se koristiti za proizvodnju brašna, pirea, čipsa i drugih proizvoda sa dodatnom vrednošću, što ga čini posebno privlačnim na tržištu zdrave hrane.

Situacija u Hrvatskoj

Batat se u Hrvatskoj uzgaja, ali još uvek nije masovna kultura poput krompira ili luka. Tek poslednjih 10–15 godina počeo je ozbiljnije da se širi, navodi biofert.hr.

Jedan od većih proizvođača u Hrvatskoj proizvodi oko 1.200 tona godišnje i ima oko 50 hektara pod batatom.

Proizvodnja postoji, ali još uvek nije raširena na nivou cele države, piše Dnevno.