Najveće poskupljenje goriva i maziva zabeleženo je u Nemačkoj, gde su cene skočile za 19,8 odsto, zatim u Rumuniji sa 19,6 odsto, Holandiji sa 18,8 odsto, Letoniji sa 18,5 odsto i Austriji sa 17,2 odsto.

Nasuprot tome, Mađarska i Slovenija bile su jedine članice Evropske unije koje su zabeležile godišnji pad cena goriva, od 2,7 odsto, odnosno 5,9 odsto.

U martu su cene dizela u EU bile više za 19,8 odsto nego godinu ranije, dok je benzin poskupeo 9,4 odsto.

Na mesečnom nivou, u odnosu na februar, dizel u Evropskoj uniji je u proseku poskupeo za 19,1 odsto, dok je cena benzina porasla 10,6 odsto.

Najveći mesečni skok cena dizela zabeležen je u Češkoj i Švedskoj, po 27,6 odsto, zatim u Estoniji sa 26,8 odsto, Letoniji sa 25,4 odsto, Belgiji sa 25,2 odsto i Holandiji sa 25,1 odsto. Kod benzina, najveće poskupljenje registrovano je u Belgiji, 15,1 odsto, Švedskoj, 15 odsto, Austriji, 14,8 odsto, Češkoj, 14,6 odsto, kao i u Estoniji i Litvaniji, po 14,2 odsto, navodi se na veb stranici Evrostata.

Srbija vodi odgovornu politiku i čuva građane

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno govorio o pitanju goriva, rekavši da bi cena dizela, ukoliko bi bila u skladu sa akcizama koje imamo, trebalo da iznosi 246 dinara po litri, što je za 43 dinara više nego do tada, i dodao da će predložiti da se izađe sa državnim rezervama kako bi se naftne kompanije snabdele po nižim cenama i kako bi poskupljenje bilo četiri ili pet dinara.

Vučić je rekao da bi, bez intervencije države, cena dizela na pumpama bila 20 posto viša i naglasio da to ne sme da se dozvoli. Najavio je da će država izaći sa rezervama i snabdeti naftne kompanije i spustiti akcize za 20 odsto. Napomenuo je da građani mogu da budu mirni i da nestašice nafte neće biti jer su rezerve dovoljne za 93 dana.

"Nećemo dozvoliti ludačke cene, štitićemo naše građane", istakao je Vučić.

BONUS VIDEO