Žive ograde poslednjih godina postaju sve popularnije širom Srbije, naročito među vlasnicima kuća koji žele više privatnosti i prirodniji izgled dvorišta. Umesto visokih betonskih zidova i skupih metalnih ograda, mnogi biraju biljke koje istovremeno ukrašavaju prostor, smanjuju buku i štite od pogleda prolaznika i komšija.

Među najtraženijim vrstama izdvajaju se ligustrum, lovor višnja i različite vrste tuja. Razlog njihove popularnosti leži u tome što brzo rastu, lako se oblikuju i mogu da naprave gustu zelenu barijeru tokom cele godine.

Najpovoljnije rešenje za formiranje žive ograde i dalje je ligustrum. Ova biljka poznata je po brzom rastu i jednostavnom održavanju, a sadnice se mogu pronaći po veoma pristupačnim cenama. Za jedan metar ograde potrebno je više sadnica kako bi ograda bila gusta i kompaktna, ali čak i tada troškovi ostaju znatno niži u poređenju sa klasičnim ogradama od betona ili metala.

Lovor višnja poslednjih godina postala je simbol modernih i luksuznijih dvorišta. Njeni veliki tamnozeleni listovi ostavljaju elegantan utisak, a biljka veoma brzo formira gust zid koji pruža odličnu zaštitu od pogleda. Posebno je popularna kod vlasnika novijih kuća i vikendica jer dvorištu daje uredan i reprezentativan izgled.

Tuje su i dalje među najčešćim izborima u Srbiji, posebno sorte Smaragd i Columna. Njihova najveća prednost je to što ostaju zelene tokom cele godine i dobro podnose različite vremenske uslove, uključujući mraz, letnje vrućine i zagađenje u gradovima. Zbog uskog i pravilnog rasta često se sade uz ograde, prilaze i staze.

Cena podizanja žive ograde zavisi od više faktora. Osim samih sadnica, potrebno je uračunati pripremu zemljišta, kopanje kanala, đubrivo, sistem za zalivanje i eventualnu profesionalnu sadnju. Ukupni troškovi zato mogu značajno da variraju, posebno kada se koriste veće i već formirane biljke koje odmah daju pun efekat.

Baštovani ističu da su prve dve godine ključne za pravilan razvoj žive ograde. U tom periodu biljke zahtevaju redovno zalivanje, povremeno prihranjivanje i orezivanje kako bi se formirala gusta i zdrava struktura. Takođe je važno uklanjati korov oko korena kako bi biljke imale dovoljno prostora i hranljivih materija.

Najpogodnije vreme za sadnju je proleće ili jesen, kada temperature nisu previsoke. Ipak, sadnice koje se prodaju u saksijama mogu se saditi tokom većeg dela godine, uz redovno zalivanje i adekvatnu negu.

Izbor biljke uglavnom zavisi od toga šta vlasnici dvorišta žele da postignu. Oni kojima je važan luksuzniji izgled najčešće biraju lovor višnju, dok su tuje praktično rešenje za zimzelenu ogradu koja ne traži mnogo održavanja. Ligustrum ostaje najtraženiji među kupcima koji žele veliku ogradu uz što manje troškove.

Sve više ljudi danas kombinuje različite vrste biljaka kako bi ograda izgledala prirodnije i zanimljivije. Umesto jednoličnih redova tuja, sada se često sade kombinacije zimzelenih i dekorativnih vrsta koje dvorištu daju bogatiji izgled i više boja tokom cele godine.

Osim estetske uloge, žive ograde imaju i praktične prednosti. One mogu da ublaže buku sa ulice, zadrže prašinu i vetar, a tokom leta stvaraju prijatniju mikroklimu u dvorištu. Upravo zbog toga mnogi smatraju da su dugoročno korisnije i lepše rešenje od klasičnih ograda koje zahtevaju više ulaganja i održavanja, piše Lepa i srećna.