U Nemačkoj, više od četiri milijarde evra leži na zaboravljenim ili neaktivnim računima, pokazala je procena Saveznog ministarstva za istraživanje, tehnologiju i svemir iz 2021. godine. Drugi izvori čak navode da ukupna suma može biti i do devet milijardi evra, dok banke još uvek nisu objavile zvanične podatke.

Problem nastaje kada vlasnici računa preminu, a naslednici nemaju informacije o postojanju tih sredstava. Posebno je teško pronaći novac kada je računi otvoreni online, a dokumentacija postoji samo u elektronskoj formi – putem mejlova, elektronskih izvoda ili unutar računarskih sistema. Netipična imovina, kao što su kriptovalute ili NFT-ovi, dodatno komplikuje pronalaženje.

Šta su zaboravljeni računi?

U Nemačkoj ne postoji jedinstvena zakonska definicija neaktivnih računa. U praksi, oni predstavljaju bankovne depozite ili vrednosne papire – akcije i obveznice – kod kojih godinama nema nikakve aktivnosti. Banke same određuju kada račun postaje „neaktivan“, obično u sledećim slučajevima:

  • vlasnik je preminuo, a naslednici nisu poznati,
  • godinama nema kontakta sa bankom,
  • poštanske pošiljke se vraćaju, a drugi kontakt podaci su zastareli.

Ovi propisi bankama ostavljaju širok prostor za odlučivanje koliko će intenzivno tražiti naslednike, a stroga pravila o zaštiti podataka dodatno otežavaju proces.

Kako se pronalaze neaktivni računi

Neaktivni računi ne prelaze u vlasništvo banke niti automatski prelaze na državu. Banke su obavezne da ih vode dokle god je potrebno, a prava vlasnika i naslednika ne zastarevaju. Preporučena mera stručnjaka je uspostavljanje centralnog registra neaktivnih računa.

Beatrice Ajzenšmit, članica uprave Udruženja nemačkih istražitelja nasledstva (VDEE), naglašava da bi takav registar omogućio nasleđivanje i identifikaciju računa bez komplikovanog i dugotrajnog slanja pojedinačnih upita različitim bankama. Trenutno, upravo zbog složenosti procesa, mnogi naslednici odustaju od potrage.

Pokušaji uvođenja centralnog registra

Pre skoro deset godina, Norbert Valter-Borjans, tadašnji ministar finansija Severne Rajne-Vestfalije, procenio je da se oko dve milijarde evra nalazi na neaktivnim računima i predložio uvođenje nacionalnog registra.

Savezna vlada kancelara Fridriha Merca predstavila je nacrt zakona za stvaranje centralnog, javno dostupnog internet registra. Naslednici bi u tom sistemu mogli proveriti da li je preminula osoba imala otvorene račune. Zakon, međutim, još uvek nije stupio na snagu, pa sudbina ovih sredstava ostaje neizvesna.

Kako druge zemlje rešavaju problem

Rešenja se razlikuju od zemlje do zemlje, ali uglavnom postoje dva modela:

  1. Novac se vraća naslednicima ili koristi u društvene svrhe:
    • Ujedinjeno Kraljevstvo: Neaktivni računi prelaze u „Reclaim Fund“ posle 15 godina. Naslednici mogu uvek tražiti povraćaj sredstava.
    • Irska: Novac prelazi državi za socijalne projekte, ali se prethodno objavljuje u nacionalnim listovima, a naslednici zadržavaju pravo da ga traže bez vremenskog ograničenja.
    • SAD: Računi postaju neaktivni nakon 3–5 godina bez aktivnosti. Banke pokušavaju kontakt, a ako ne uspeju, država vodi račun u „Office of Unclaimed Property“. Povraćaj je moguć uvek.
  2. Novac prelazi u vlasništvo države:
    • Francuska: Nakon 10 godina neaktivnosti, sredstva prelaze na javnu finansijsku instituciju Caisse des Dépôts, a posle ukupno 30 godina trajno postaju vlasništvo države.
    • Švajcarska: Ima centralnu bazu podataka za neaktivne račune, ali nakon 60 godina bez aktivnosti nasleđivanje je moguće samo godinu dana, nakon čega novac pripada državi.

Ovaj fenomen pokazuje koliko digitalizacija i kompleksni zakoni utiču na nasleđivanje, a istovremeno otvara pitanje da li bi centralni registar u Nemačkoj konačno rešio problem milijardi evra koji čekaju svoje naslednike, piše Dojče vele.