Operacija je sprovedena od marta do avgusta 2026. godine. Premešteno je zlato koje je ranije bilo raspoređeno između Njujorka i Otave, a njegovom koncentracijom u Londonu DNB želi da obezbedi brži pristup rezervama ukoliko dođe do krizne situacije.

Holandska centralna banka posebno ističe da je London jedno od najvećih svetskih tržišta fizičkog zlata, zbog čega se tamošnje rezerve mogu brže prodati ili upotrebiti u slučaju potrebe. Guverner DNB-a Olaf Sleijpen rekao je da očekuju da zlato nikada neće morati da bude upotrebljeno u krizne svrhe, ali da je neophodno dodatno ojačati otpornost i spremnost zemlje.

Zanimljivo je da nije svo zlato fizički transportovano preko Atlantika. Oko 59 tona prodato je u Njujorku, a zatim je odgovarajuća količina kupljena u Londonu, dok je više od 27 tona fizički prebačeno iz Severne Amerike u holandski trezor u Zeistu, a potom približno ista količina iz Zeista u London.

Posle ove operacije, udeo holandskih zlatnih rezervi u Londonu povećan je sa 18,1 na 32,1 odsto. Istovremeno, udeo zlata u Njujorku smanjen je sa 31,3 na 18,5 odsto, dok je u Otavi pao sa 19,7 na 18,5 odsto. Oko 30,8 odsto rezervi i dalje se čuva u samoj Holandiji.

Holandija je krajem 2025. godine raspolagala sa ukupno 612,4 tone zlata, čija je vrednost tada procenjena na oko 72,2 milijarde evra.

DNB svoj potez zvanično obrazlaže povećanjem likvidnosti i geografske diversifikacije rezervi, a ne najavom konkretne krize. Ipak, činjenica da je operacija sprovedena upravo uz obrazloženje o „rastućim geopolitičkim nemirima“ privukla je pažnju, posebno zbog toga što je deo rezervi povučen iz SAD i Kanade i preusmeren ka Londonu.

Drugim rečima, holandske vlasti ne tvrde da očekuju neposrednu krizu, ali očigledno žele da u slučaju ozbiljnog poremećaja imaju što brži pristup delu svojih najvažnijih rezervi.