Ovaj panel okupio je ključne arhitekte domaćeg finansijskog sistema kako bi ponudili konkretna rešenja za prelazak sa klasične štednje na dinamično investiranje odnosno odgovore na veliku finansijsku zagonetku, kakva je budućnost tržišta kapitala u Srbiji?

Jer, domaći biznis dotakao je zid tradicionalnog finansiranja pa  bankocentrična era u Srbiji polako dobija alternativu. Upravo zato  ključno pitanje više nije da li imamo novca, već zašto milijarde evra pasivne štednje i dalje miruju na računima umesto da se investiraju u ekonomski rast.

Učesnici panela složili su se da novac koji stoji nije neutralan – on gubi vrednost, dok nedostatak investicija usporava razvoj naših preduzeć. 

To je i njihova jasna poruka jer budućnost tržišta kapitala u Srbiji više nije apstraktna ekonomska teorija već praktični ispit zrelosti za naš realni sektor.

Panelisti su jasno pružili precizan presek stanja i praktične alate za svakog preduzetnika i investitora koji želi da uhvati korak sa modernim finansijskim tokovima. Te korake i moguće putokaze za njih dali su  generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić, finansijski stručnjak i investitor Ivan Gavanski, predsednik Intesa Investicionog fonda i predsednik Udruženja društava za upravljanje investicionim fondovima Srđan Maletić, osnivač i direktor Orion telekoma Slobodan Đinović i direktor Elixir GMBH Matthias Predojević.

"Kapital u pokretu"

Lučić: Tržište kapitala donosi novac, ali i finansijsku disciplinu

Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić rekao je da je kompanija izašla na međunarodno tržište kapitala jer domaće bankarsko tržište nije moglo da obezbedi dovoljno novca za velike investicione cikluse.

„Tržište Srbije je, sa stanovišta bankarskih kredita, limitirano. Od početka smo znali da, ako želimo da prikupimo velika sredstva, moramo da idemo na tržište kapitala“, rekao je Lučić.

Prema njegovim rečima, izlazak na tržište kapitala kompanijama omogućava da na jednom mestu dođu do velikog broja finansijskih investitora.

„Svim firmama bih preporučio da to urade. Na tržištu kapitala imate sve finansijske investitore na jednom mestu i tako se najlakše prikuplja veliki novac kada imate veliki investicioni ciklus“, kazao je Lučić.

Takav način finansiranja, međutim, podrazumeva stroža pravila, redovne provere i viši nivo transparentnosti.

„To zahteva strožije finansijsko poslovanje, što je za velike korporacije, posebno državne, proces koji nije jednostavan, ali im istovremeno pomaže. Sama činjenica da će sve tri kreditne rejting agencije svake godine proveravati naš rejting i da imamo ciljeve koje moramo da ostvarimo gura nas da budemo bolji u finansijskim parametrima“, rekao je Lučić.

Telekom Srbija je, kako je naveo, ove godine dobio viši kreditni rejting.

„To je situacija u kojoj svi dobijaju. Tržište kapitala vam omogućava veliki priliv novca, ali vas istovremeno tera da budete finansijski disciplinovaniji“, rekao je Lučić.

Stroža berza otvara vrata kvalitetnijim investitorima

Telekom Srbija svoje međunarodne obveznice listirao je na Euronext berzi u Dablinu. Lučić smatra da stroža pravila poslovanja nisu prepreka, već način da kompanija dođe do većeg broja kvalitetnih investitora.

„Što su pravila stroža, poslovanje transparentnije, a berza jača, lakše dolazite do investitora“, rekao je Lučić.

On je naveo da ne bi imao dilemu ni oko izbora tržišta ukoliko bi u budućnosti bila doneta odluka o listiranju akcija Telekoma.

„Ako bi u jednom trenutku bila doneta odluka da se Telekom, čije akcije imaju država i građani, listira, smatram da bi to trebalo da bude na Londonskoj berzi, zajedno sa Beogradskom berzom“, rekao je Lučić.

Prema podacima iznetim na panelu, tražnja investitora za Telekomovim obveznicama dostigla je oko 14 milijardi dolara, a u procesu je učestvovalo između 300 i 350 institucionalnih investitora.

Velike državne kompanije mogle bi da prikupe milijarde

Da bi još neka domaća kompanija ponovila primer Telekoma na međunarodnom tržištu, mora da ima konkretan projekat za koji traži novac i da korporativno poslovanje prilagodi zahtevima investitora.

„Kompanije moraju da imaju realne projekte za koje su im potrebna sredstva i moraju ozbiljno da se korporativizuju“, rekao je Lučić.

On smatra da bi velike državne kompanije trebalo manje da se oslanjaju na državu i njene garancije.

„Voleo bih da velike državne kompanije, koje se ponekad previše oslanjaju na državu i traže državne garancije, krenu našim putem i izađu na međunarodnu berzu, a u budućnosti i na Beogradsku berzu. To bi ih nateralo da budu finansijski disciplinovanije i da postanu bolje korporacije“, rekao je Lučić.

Posebno veliki potencijal vidi u kompanijama koje imaju ozbiljne energetske projekte.

„Postoji nekoliko državnih kompanija koje bi, zbog projekata koje imaju, posebno u energetici, bile izuzetno atraktivne na berzama. Mogle bi bez većih problema da prikupe milijarde, umesto da očekuju da država za njih obezbeđuje novac“, kazao je Lučić.

Telekom Srbija je intenzivan investicioni ciklus započeo u periodu početka rata u Ukrajini i snažnog rasta kamatnih stopa. Kompanija je kasnijim refinansiranjem uspela da kamatu smanji za 0,5 procentnih poena.

„Očekujemo da kamate padaju. Tada možemo dodatno da refinansiramo obaveze, optimizujemo trošak i zadržimo postojeći novčani tok za investicije“, objasnio je Lučić.

Elixir uložio oko 500 miliona evra za 12 godina

Matthias Predojević predstavio je iskustvo Elixir grupe, prve domaće kompanije koja je izdala korporativnu obveznicu u okviru programa Ministarstva finansija i Svetske banke.

Elixir grupa je domaća hemijska kompanija i jedan od šest proizvođača fosforne kiseline u Evropi. Kompanija je poslednjih godina razvijala proizvodnju kristalnih, vodorastvorljivih đubriva namenjenih uzgoju voća i povrća u plastenicima.

„Najviše ljudi nas zna kao najveću hemijsku korporaciju u jugoistočnoj Evropi. Jedan smo od samo šest proizvođača fosforne kiseline u Evropi, a najveći smo proizvođač mineralnih đubriva na prostoru bivše Jugoslavije“, rekao je Predojević.

Projekat za koji je Elixir tražio kapital razvijan je u saradnji sa nemačkom kompanijom K plus S, najvećim proizvođačem kalijuma u Evropi, koji ima više od 10.000 zaposlenih i promet od oko četiri milijarde evra.

„Kada održiv projekat plasirate na finansijsko tržište, otvaraju se različite mogućnosti. Naš finansijski tim prepoznao je da projekat može da se finansira zelenom obveznicom“, objasnio je Predojević.

Vrednost projekta iznosila je između 35 i 40 miliona evra, a kompanija je imala rok od 12 meseci da obezbedi finansiranje.

„Proces je bio dosta kompleksan i drugačiji od pristupanja bankarskom kreditu. Bilo je izazovno, ali kod takvih projekata svaki 0,5 odsto znači“, rekao je Predojević.

Elixir je u procesu angažovao spoljne finansijske i pravne savetnike, dok je snažna tražnja pokazala da na domaćem tržištu postoji interesovanje za kvalitetne korporativne obveznice.

„Potražnja je bila mnogo veća od ponude. Učestvovale su banke, investicioni fondovi, pa čak i fizička lica. Program jeste kompleksan, ali uz snažan finansijski tim i eksterne konsultante može uspešno da se realizuje“, rekao je Predojević.

On je naveo da je Elixir tokom poslednjih 12 godina investirao oko 500 miliona evra i da ima nove razvojne projekte.

„Apsolutno preporučujem i drugim kompanijama koje rastu i žele finansijski da ojačaju da razmotre ovakav način finansiranja. Za nas je bio veoma uspešan“, rekao je Predojević.

Zelena obveznica nije namenjena samo solarnim panelima

Predojević je objasnio da se zeleni finansijski instrumenti ne odnose isključivo na projekte solarne energije, biomase ili drugih obnovljivih izvora. I energetski intenzivna hemijska industrija može da obezbedi zeleno finansiranje ukoliko smanjuje emisije i potrošnju energije.

„Mnogi zeleno finansiranje povezuju samo sa solarnim panelima, obnovljivim izvorima i biomasom, ali i hemija može da bude zelena“, rekao je Predojević.

Elixir je pre nekoliko godina počeo da investira u obnovljive izvore energije, a razvija i projekat solarnog parka.

„U hemiji se na prvi pogled postavlja pitanje kako ona može da bude zelena. Kada pogledate energetsku stranu proizvodnje, ključno je da budete dekarbonizovani“, naveo je Predojević.

Ovaj zahtev dodatno dobija na značaju zbog činjenice da Elixir oko 80 odsto svojih proizvoda plasira u Evropsku uniju i da na njegovu konkurentnost utiče evropski mehanizam prekograničnog oporezivanja ugljenika, poznat kao CBAM.

„Ne bismo mogli da budemo konkurentni da kao kompanija već ne ulažemo u zelenu tranziciju. Fondovi koji podstiču takve projekte veoma su atraktivni za ulaganja koja sada razvijamo, kao i za naše buduće projekte“, rekao je Predojević.

Orion telekom razmatra izdavanje korporativnih obveznica

Osnivač i direktor Orion telekoma Slobodan Đinović potvrdio je da kompanija razmatra izlazak na domaće tržište korporativnih obveznica.

„Kuloari su obično u pravu. Možda ćemo biti sledeći izdavalac, a sigurno ćemo biti među narednima“, rekao je Đinović.

Orion telekom nedavno je dobio kreditni rejting, čime je uklonjena jedna od prepreka za emisiju obveznica.

„Sada pokušavamo da definišemo obim emisije i šta ćemo najpre finansirati, jer projekata ima veoma mnogo“, objasnio je Đinović.

Kompanija već ima iskustvo sa složenim investicionim strukturama. Orion je još 2009. godine, kada je imao prihod od samo četiri miliona evra, nakon dve godine pregovora uspeo da privuče 22,5 miliona evra kapitala.

„Tada ništa nismo znali o tome, nismo znali ni šta je EBITDA, niti smo vodili metrike koje bi nas učinile interesantnim investitorima. Ali nijedna banka tada nije mogla da investira u nas i bez tog kapitala ne bismo mogli da uradimo ono što smo želeli“, rekao je Đinović.

Jedna od ključnih posledica tog procesa bila je korporativna transformacija kompanije.

„Tržište kapitala vas tera da poslovanje učinite transparentnijim i da se uvedete u standarde koje investitori prepoznaju. Praktično radite isti posao kao da izlazite na berzu“, naveo je Đinović.

Kompanija je formirala upravljačke strukture, uvela korporativno upravljanje i počela detaljnije da prati finansijske rezultate.

„Danas imamo upravljačke finansijske izveštaje na dnevnom nivou. Svakog dana znamo šta se dogodilo prethodnog dana i možemo odmah da reagujemo. To nam u poslu mnogo pomaže“, rekao je Đinović.

Jedan megavat infrastrukture za AI košta 150 miliona evra

Orion telekom danas je usmeren na poslovanje sa kompanijama, centre podataka i infrastrukturu za veštačku inteligenciju. Veličina potrebnih ulaganja prevazilazi mogućnosti pojedinačnih domaćih banaka.

„Ambicije su nam velike. Jedan megavat infrastrukture za veštačku inteligenciju košta 150 miliona evra. Srpske banke takvu investiciju ne mogu pojedinačno da podrže. Mogu eventualno kao konzorcijum da finansiraju jedan deo, ali nama su potrebni diversifikovani izvori finansiranja“, rekao je Đinović.

Primeri Telekoma Srbija na međunarodnom tržištu i Elixira na domaćem tržištu povećavaju kredibilitet ostalih srpskih kompanija pred stranim investitorima.

„Kada danas razgovaramo sa Bank of America, tamo već znaju za Srbiju. Telekom je u tome uradio veoma mnogo. Izdavanje Elixirove obveznice takođe nam daje kredibilitet“, rekao je Đinović.

On je ocenio da je tržište kapitala Orionu sada potrebnije nego ranije.

„Nivo investicija koji nam je potreban više ne možemo da obezbedimo kroz modele koje smo do sada koristili“, naveo je Đinović.

Korporatizacija ipak ne bi smela da dovede do preterane birokratizacije kompanije.

„Korporatizovali smo se mnogo, možda i previše. Stalno govorim kolegama da zbog toga ne smemo da se birokratizujemo. I dalje moramo brzo da donosimo odluke“, rekao je Đinović.

Investicionim fondovima građani poverili 2,4 milijarde evra

Srđan Maletić rekao je da investicioni fondovi već godinama predstavljaju najdinamičniji deo finansijskog sistema u Srbiji.

„Industrija je veoma ponosna na činjenicu da godinama beležimo visoke stope rasta. To je rezultat ulaganja u poverenje i rad sa klijentima, ali i regulatornog okvira koji je podržavajući i u najvećoj meri usklađen sa pravilima Evropske unije“, rekao je Maletić.

Prema poslednjim podacima koje je izneo, ukupna imovina domaće industrije investicionih fondova premašila je 2,4 milijarde evra.

„Intesa Invest nedavno je prešla prvu milijardu evra imovine pod upravljanjem i nastavljamo dalje“, rekao je Maletić.

Ipak, gotovo 80 odsto novca nalazi se u fondovima očuvanja vrednosti, odnosno novčanim fondovima.

„To nisu fondovi koji investitorima na dugi rok mogu da donesu zadovoljavajuće prinose. Oni pre svega služe za upravljanje tekućom likvidnošću“, objasnio je Maletić.

Zbog toga je potrebno da ulagači produže svoj investicioni horizont i deo novca usmere prema dugoročnijim instrumentima.

„Moramo da ohrabrimo klijente da razmišljaju dugoročnije i da ulažu u finansijske instrumente i fondove koji imaju duži investicioni horizont“, rekao je Maletić.

Novac na tekućem računu je sportista koji celu karijeru sedi na klupi

Maletić je neaktivni kapital građana uporedio sa talentovanim sportistom koji nikada nije dobio priliku da pokaže svoje mogućnosti.

„Novac koji stoji na tekućem računu, a nije potreban za tekuće obaveze, jeste kao fenomenalan sportista sa velikim sposobnostima koji je celu karijeru proveo na klupi. Nikada nije upotrebio svoj kapacitet i potencijal da nešto ostvari“, rekao je Maletić.

Jedna od glavnih prepreka za ulaganje i dalje je percepcija građana da investicioni fondovi predstavljaju neku vrstu klađenja.

„Kada govorimo o investicionim fondovima, i dalje postoji percepcija rizika, kladionice i neizvesnosti. Zbog toga su nam potrebni finansijska pismenost i finansijsko osnaživanje građana“, rekao je Maletić.

On smatra da pojedinačne kampanje fondova, regulatora i Ministarstva finansija nisu dovoljne i da finansijsko obrazovanje mora da uđe u škole.

„Ne smemo da dozvolimo da deca izađu iz srednje škole, a da ne znaju šta su kamata, prinos, odnos prinosa i rizika, anuitet i inflacija. Uče mnogo potrebnih, ali i manje potrebnih informacija, a ne znaju ono što će im biti neophodno tokom života“, rekao je Maletić.

Pored obrazovanja, dugoročna ulaganja trebalo bi podstaći i kroz poresku politiku.

„Nedostaje nam podsticaj regulative, pre svega poreske regulative, koji bi dodatno osnažio dugoročna ulaganja“, rekao je Maletić.

Fondovi mogu da stvore tražnju za domaćim akcijama i obveznicama

Investicioni fondovi mogu da postanu ozbiljan izvor tražnje za domaćim korporativnim obveznicama i akcijama, ali pod uslovom da tržište ponudi dovoljno kvalitetnih i likvidnih instrumenata.

„Investicioni fondovi definitivno mogu da budu ozbiljan generator tražnje. Preduslov je da imamo dovoljan broj kvalitetnih finansijskih instrumenata i da ti instrumenti budu likvidni“, rekao je Maletić.

Dodatni problem je nepodudaranje između kratkoročnih potreba sadašnjih ulagača i dužeg roka dospeća korporativnih obveznica.

„Keš fondovi su namenjeni kratkoročnim ulagačima, dok korporativne obveznice obično dospevaju za tri do pet godina. Tu postoji određeni nesklad i zato moramo postepeno da produžimo investicioni horizont domaćih ulagača“, objasnio je Maletić.

On je naveo da fondovi više nisu samo potencijalni, već postojeći izvor tražnje.

„Investicioni fondovi su već postali ozbiljan generator tražnje i predstavljaju jedini segment tržišta kapitala koji je u konstantnom rastu“, rekao je Maletić.

Njegov cilj je da imovina domaće industrije investicionih fondova do naredne godine dostigne tri milijarde evra.

„Voleo bih da se sledeće godine ponovo nađemo ovde, da industrija investicionih fondova dostigne tri milijarde evra, da imamo Telekom i još neke kompanije na Beogradskoj berzi i da nova školska godina počne sa finansijskom edukacijom u školskom sistemu“, rekao je Maletić.

Gavanski: Beogradska berza mora da traži kompanije, a ne da ih čeka

Finansijski stručnjak i investitor Ivan Gavanski ocenio je da nedostatak likvidnosti nije problem samo Beogradske berze, već i tržišta u Sofiji, Bukureštu, Budimpešti, Varšavi, Frankfurtu i Londonu.

Ključna razlika je u tome što velike berze aktivno traže kompanije koje mogu da privuku na svoje tržište.

„Londonska berza ima prodajni tim koji promoviše tržište i identifikuje kompanije kojima su potrebni vlasnički ili dužnički kapital. Imaju predstavništva u Parizu, Milanu i Singapuru, skautuju kompanije i edukuju ih“, rekao je Gavanski.

Sličan model, prema njegovom mišljenju, treba da primeni i Beogradska berza.

„Beogradska berza bi na lokalnom tržištu trebalo da radi aktivnu promociju i pronalaženje kompanija, kako bismo postali regionalni lider i kapija Zapadnog Balkana“, rekao je Gavanski.

Predložio je formiranje tima od deset do 15 ljudi koji bi aktivno tražio potencijalne emitente u Srbiji i regionu.

„Taj tim treba da prevrne svaki kamen, od Tirane do Skoplja, i da traži kompanije kojima je potreban kapital“, kazao je Gavanski.

Srbija, prema njegovoj oceni, ne mora da ima najveće tržište, ali može da postane regionalni finansijski centar.

„Ne moramo da budemo najveći, ali treba da budemo centar i kapija regiona“, rekao je Gavanski.

Kapital kojim upravljamo u Beogradu treba vraćati u domaću privredu

Gavanski je naglasio da je važno što se upravljanje portfolijima domaćih investicionih fondova obavlja u Srbiji.

„Najbitnije je da se kapital kojim se upravlja zaista vodi iz Beograda i da odavde imamo pristup najlikvidnijim svetskim tržištima. Tako zadržavamo znanje, stvaramo novu kulturu i infrastrukturu i razvijamo domaće stručnjake“, rekao je Gavanski.

Istovremeno, zbog nedostatka domaćih finansijskih instrumenata, veliki deo kapitala ulaže se van Srbije.

„Odlično je što naši investitori preko banaka i društava za upravljanje mogu da ulažu u inostranstvu, ali moramo da stvorimo tok kojim će se kapital vraćati u zemlju“, rekao je Gavanski.

Beogradska berza i ostali učesnici na tržištu trebalo bi direktno da prilaze vlasnicima kompanija i nude im pomoć u pronalaženju odgovarajuće strukture finansiranja.

„Berza mora agresivno da promoviše projekte i da prilazi vlasnicima kompanija sa pitanjem gde može da im pomogne u strukturi kapitala, kroz dug ili kroz vlasničko ulaganje“, rekao je Gavanski.

Prema njegovim rečima, postoji velika nepovezanost između kompanija kojima je potreban kapital i savetnika koji poznaju finansijsko tržište.

„Neko mora da ode i u Šabac i u druga mesta, da pronađe gde postoji kvalitetan posao i gde je kompaniji zaista potrebna pomoć u strukturi kapitala“, rekao je Gavanski.

Kao naredni korak razvoja naveo je mogućnost da Beograd, Novi Sad i Niš izdaju municipalne obveznice u dinarima.

Tokenizacija nije prečica ako nema kvalitetnih kompanija

Govoreći o digitalizaciji tržišta, Gavanski je ocenio da blokčejn i tokenizacija imaju budućnost, ali da Srbija njima ne može da nadoknadi nedostatak kvalitetnih emitenata.

„Treba da uđemo u digitalizaciju i postepeno u tokenizaciju, ali ne treba tokenizovati sve. Ne treba žuriti. Potrebni su regulacija i kontrola“, rekao je Gavanski.

Posebno je upozorio na visokorizične kriptovalute i tokene iza kojih ne postoji pokriće.

„Moramo da odvojimo krajnje špekulativni deo, koji može da bude veoma toksičan, od finansijskih instrumenata koji imaju stvarno pokriće“, kazao je Gavanski.

Digitalni dinar mogao bi da bude razmatran u budućnosti, ali je Srbija, prema njegovoj oceni, još daleko od takvog koraka.

„Tehnološko rešenje sigurno možemo da pronađemo, ali ne postoji prečica. I dalje nam nedostaje dovoljan broj kvalitetnih emitenata koji bi privukli investitore“, rekao je Gavanski.

Veštačka inteligencija odrediće koliko će kompanije vredeti

U završnom delu panela učesnici su izneli kratke predloge za razvoj domaćeg tržišta kapitala.

Gavanski je ocenio da Srbija mora da prihvati kratkoročne troškove kako bi ostvarila dugoročnu korist.

„Moramo da budemo dugoročno škrti i da prihvatimo kratkoročni bol zarad dugoročnog dobitka. Tržište kapitala bilo je žrtva privatizacije i postalo je krajnje špekulativno, ali se postepeno vraća na normalan kolosek. U narednih pet do sedam godina može potpuno da oživi“, rekao je Gavanski.

Lučić je kao presudan faktor za vrednost kompanija u narednih pet godina izdvojio veštačku inteligenciju.

„Koliko će kompanije vredeti i koliko kapitala će moći da privuku zavisiće od njihove sposobnosti da primene veštačku inteligenciju i da u to ubede investitore“, rekao je Lučić.

On je naveo da su strani investitori već tokom poslednje emisije Telekomovih obveznica postavljali pitanja o primeni veštačke inteligencije.

„Kompanije koje u narednih pet godina ne budu aktivno primenjivale veštačku inteligenciju neće moći da privuku investitore. One koje budu mogle da je primene vre­деće više nego što sada mogu da zamisle“, rekao je Lučić.

Đinović je završnu preporuku sažeo u poruku da kompanije treba da investiraju u veštačku inteligenciju, dok je Maletić rekao da „dugoročno ne postoji uspešna ekonomija bez razvijenog tržišta kapitala“.

Predojević je ocenio da razvoj tržišta zavisi od ravnoteže ponude i tražnje i sposobnosti domaćih kompanija da konkretnim rezultatima steknu poverenje investitora.

„Srbija je prošla kroz određeni period, ali postoji veliki potencijal. Ako se kompanije svojim radom dokažu, tržište kapitala će to prepoznati i zajedno će rasti“, zaključio je Predojević.