Smilje se tradicionalno vezuje za dalmatinsko i hercegovačko podneblje, ali se poslednjih godina uspešno uzgaja i u Srbiji. Podno Rtnja, u okolini Paraćina, ova biljka zauzima velike površine, a od nje se proizvodi eterično ulje čija cena na svetskom tržištu dostiže između 400 i 1.400 evra po litru.

Jedan od pionira proizvodnje u Srbiji je Novica Šutić iz Gornje Mutnice kod Paraćina. Prve plantaže smilja zasadio je pre gotovo 15 godina, kada su mnogi bili skeptični prema ideji da bi ova mediteranska biljka mogla uspešno da se gaji u ovom delu zemlje. Danas kompletnu količinu ubranog smilja prerađuje u eterično ulje, dok ostatke nakon prerade koristi za proizvodnju peleta.

Za litar ulja treba i tona smilja

Proizvodnja eteričnog ulja zahteva veliku količinu sirovine. Za samo jedan litar potrebno je između 500 i 1.000 kilograma svežeg smilja, dok prosečan prinos na jednom hektaru iznosi oko 10 tona.

Upravo zato cena konačnog proizvoda može biti višestruko veća od vrednosti sirove biljke. Destilacijom se dobija jedno od skupljih eteričnih ulja na tržištu, koje se prvenstveno koristi u kozmetičkoj industriji.

Prva ozbiljna zarada tek u trećoj godini

Kod ove proizvodnje potrebno je imati strpljenja. Prema iskustvu Novice Šutića, u prvoj godini mogu da se pokriju pojedini osnovni troškovi, dok se početno ulaganje vraća i proizvodnja počinje da donosi zaradu tek u trećoj godini.

Ulaganja nisu mala i kreću se između 3.000 i 5.000 evra po hektaru. Pored novca uloženog u podizanje zasada, tokom berbe potreban je i veliki broj radnika, jer se organsko smilje bere ručno. U njegovoj proizvodnji, od branja do destilacije, tokom sezone bude angažovano između 300 i 500 ljudi.

Zasad može da traje 10 do 15 godina

Jedna od prednosti proizvodnje je dug vek zasada. Šutić procenjuje da bi plantaža smilja mogla da traje između 10 i 15 godina, mada će za konačnu procenu biti potrebno još nekoliko godina iskustva.

To znači da početno ulaganje ne mora da se posmatra kroz jednu sezonu. Ako se zasad pravilno održava i daje stabilan prinos, proizvođač može godinama da koristi istu površinu za proizvodnju sirovine namenjene preradi.

Smilju odgovara suv teren

Izbor zemljišta jedan je od ključnih uslova za uspešnu proizvodnju. Smilje najbolje uspeva na suvom terenu, dok zadržavanje vode posle obilnih kiša može ozbiljno da ugrozi zasad.

Područje oko Rtnja pokazalo se pogodnim zbog kombinacije klimatskih uslova i sastava zemljišta. Zato se pri podizanju plantaže ne može gledati samo potencijalna cena eteričnog ulja, već i to da li konkretna parcela odgovara zahtevima biljke.

Od biljke do skupocenog ulja

Smilje se prvenstveno koristi kao sirovina za proizvodnju kozmetičkih preparata, dok se za ukrašavanje vrtova i terasa koriste druge biljke. Eterično ulje je upravo ono što ovoj proizvodnji daje posebnu ekonomsku vrednost, jer se koristi u preparatima za negu kože, a povezuje se i sa negom ožiljaka, strija, modrica i vidljivih bora.

Primer proizvođača iz podnožja Rtnja pokazuje da put do profita nije brz, ali da se proizvodnja ne završava berbom. Prerada smilja u ulje, iskorišćavanje ostataka za pelet i višegodišnji vek zasada omogućavaju da se od iste sirovine dobije više proizvoda, dok najveći deo posla i dalje zavisi od pravilnog uzgoja, ručne berbe i kvalitetne destilacije, piše Dnevno.hr.