Vučić je na konferenciji za novinare u sedištu SNS-a rekao da ne očekuje da će parlamentarna većina prihvatiti taj predlog.
„Mi ćemo da ponudimo Stojana Radenovića, najvećeg naučnika, da ponudimo struku, znanje. Naravno, neće prihvatiti“, rekao je Vučić.
On je naveo da su predstavnici SNS-a dobili poziv za konsultacije u petak, kojima će se odazvati, kao i da će poslanici liste koju predvodi učestvovati u radu Skupštine.
Radenovićevo ime tako se ponovo našlo u centru pažnje javnosti. Ipak, mnogo pre nego što je zakoračio u politiku, ovaj profesor stekao je ugled u međunarodnim naučnim krugovima.
Od malog sela podno Radan planine do svetskog naučnog vrha
Stojan Radenović rođen je 9. marta 1948. godine u selu Dobra Voda, u opštini Bojnik, podno Radan planine.
Iz skromne sredine na jugu Srbije krenuo je putem koji će ga odvesti među međunarodno priznate matematičare.
Njegova životna priča pokazuje da naučni uspeh ne mora da bude vezan za poreklo iz velikih gradova ili prestižnih univerzitetskih centara.
Pre nego što je stekao doktorsku titulu, Radenović je radio kao profesor u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji, gde je svoje znanje prenosio srednjoškolcima.
Doktorirao je 1979. godine, nakon čega je nastavio univerzitetsku karijeru.
Naredne dve decenije radio je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, gde se posvetio nastavi i naučnoistraživačkom radu.
Od 2000. do 2013. godine bio je redovni profesor na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kojem je dočekao penziju.
Međutim, odlazak u penziju nije označio i kraj njegovog naučnog angažovanja.
Objavio oko 400 naučnih radova
Iza profesora Radenovića stoji izuzetno obiman naučni opus.
Tokom karijere sarađivao je sa 65 domaćih i više od 150 stranih koautora, a objavio je oko 400 naučnih radova u međunarodnim časopisima.
Više od 200 njegovih radova objavljeno je u časopisima sa SCI liste, što govori o obimu njegovog naučnog angažovanja i međunarodnoj zastupljenosti njegovih istraživanja.
Njegovi radovi citirani su širom sveta, a naučni doprinos doneo mu je prepoznatljivost daleko izvan granica Srbije.
Našao se među 100 najuticajnijih naučnih umova sveta
Šira javnost u Srbiji za profesora Stojana Radenovića posebno je čula 2015. godine.
Tada se njegovo ime našlo među 100 najuticajnijih naučnih umova sveta u oblasti matematike, prema listi koju je objavila kompanija „Tomson Rojters“.
To priznanje predstavljalo je potvrdu višedecenijskog rada i doprinosa savremenoj matematici.
Godinu dana kasnije, njegovo ime ponovo je privuklo pažnju javnosti.
Radenoviću se pripisuje značajan doprinos plasmanu Univerziteta u Beogradu među 300 najboljih univerziteta na svetu na Šangajskoj listi 2016. godine.
Veliki broj naučnih radova i njihovih citata imao je važnu ulogu u međunarodnom rangiranju univerziteta, a Radenovićev istraživački opus bio je jedan od faktora koji su doprineli njegovoj vidljivosti.
Kada je Stojan Radenović ušao u politiku?
Iako je najveći deo života posvetio matematici, Stojan Radenović se poslednjih godina aktivno uključio i u politički život Srbije.
Njegov politički angažman na izbornim listama koje predvodi SNS može se pratiti od 2022. godine.
Na parlamentarnim izborima te godine našao se na drugom mestu liste „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“, nakon čega je postao narodni poslanik.
Poslanički mandat potvrđen mu je 1. avgusta 2022. godine.
Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2023. ponovo je bio kandidat liste koju je predvodila Srpska napredna stranka, ovoga puta na devetom mestu.
Novi poslanički mandat potvrđen mu je 6. februara 2024. godine.
Tokom rada u parlamentu bio je član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, gde je njegovo dugogodišnje iskustvo u nauci i visokom obrazovanju bilo neposredno povezano sa nadležnostima skupštinskog odbora.
Već je predsedavao sednicom Narodne skupštine
Radenović je imao zapaženu ulogu i tokom konstituisanja Narodne skupštine 2024. godine.
Kao najstariji narodni poslanik predsedavao je konstitutivnom sednicom parlamenta, sve do izbora predsednika Skupštine.
Na izborima 2026. godine ponovo se našao na listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, na četvrtom mestu.
Njegovo ime sada je ponovo u fokusu, nakon što je Vučić saopštio da će upravo on biti kandidat SNS-a za predsednika Narodne skupštine.
Ipak, sam Vučić je naveo da ne očekuje da će parlamentarna većina podržati ovaj predlog.
Od Radan planine do kandidature za jednu od najviših državnih funkcija
Životni put Stojana Radenovića neobičan je spoj nauke, obrazovanja i politike.
Od sela Dobra Voda podno Radan planine, preko gimnazijskih učionica i univerzitetskih katedri, stigao je do međunarodnih naučnih priznanja, a potom i do poslaničkih klupa Narodne skupštine.
Njegova biografija svedoči o dugoj akademskoj karijeri, velikom broju objavljenih radova i međunarodnom priznanju koje je stekao kao matematičar.
Sada, u 78. godini života, Radenović je ponovo u centru političke pažnje, ovog puta kao predlog SNS-a za predsednika parlamenta.
Da li će dobiti podršku skupštinske većine, ostaje da se vidi.
Komentari (0)