Pre početka zvanične grejne sezone mnogi građani već koriste klima-uređaje za zagrevanje svojih domova. Međutim, umesto podizanja temperature na maksimum kada zahladi, stručnjaci savetuju drugačiji pristup. Prema rečima Predraga Škobalja iz Instituta „Vinča“, dovoljno je temperaturu smanjiti za jedan stepen kako bi se osetila ušteda na računu za električnu energiju.

Još jedna važna stvar odnosi se na način korišćenja klime. Ako je potrebno da se prostorija greje duže vreme, uređaj ne bi trebalo stalno gasiti i ponovo uključivati. Umesto toga, temperatura može da se spusti na niži nivo, jer često paljenje i gašenje može povećati potrošnju električne energije.

Koju temperaturu podesiti

Kada je reč o temperaturi u stanu, savet stručnjaka je da ona bude oko 24 stepena. Kada ukućani izlaze iz stana na duži period, temperaturu mogu da spuste na 19 ili 20 stepeni, umesto da potpuno isključe uređaj.

Ovakav način korišćenja klime može biti posebno važan domaćinstvima koja se oslanjaju na inverter uređaje tokom većeg dela zime. Cilj nije da prostor bude pregrejan, već da se održava stabilna temperatura uz racionalnu potrošnju električne energije.

Izolacija je važnija na duži rok

Podešavanje temperature može doneti određenu uštedu, ali stručnjaci upozoravaju da se dugoročno najveće uštede postižu poboljšanjem energetske efikasnosti objekta. Kvalitetna izolacija zidova, krova i poda, kao i dobra stolarija, smanjuju količinu toplote koja izlazi iz kuće ili stana.

Srbija tokom grejne sezone troši oko 160 kilovat-sati po kvadratnom metru, što je približno dvostruko više od proseka Evropske unije. To pokazuje koliko stanje objekta utiče na potrebnu količinu energije za zagrevanje.

Srbija ima veliku sirovinsku bazu za ogrev

Kada je reč o čvrstim gorivima, Srbija ima značajnu domaću sirovinsku bazu. Oko 40 odsto teritorije zemlje nalazi se pod šumama, a drvo se koristi za ogrev u više od polovine domaćinstava.

Kod ogrevnog drveta veoma je važno da se ono na vreme nabavi i pravilno skladišti. Sveže drvo može imati oko 45 odsto vlage, dok pravilnim sušenjem taj procenat može da se spusti na približno 25 odsto. Drva treba iseći, složiti i natkriti tako da vazduh može slobodno da cirkuliše, čime se povećava efikasnost sagorevanja.

Inverter klima može biti veoma efikasna

Kada se porede različiti načini grejanja, stručnjaci navode da su inverter klima-uređaji veoma isplativi za pojedinačna domaćinstva. Na jedan kilovat utrošene električne energije mogu da isporuče približno tri do četiri kilovata toplotne energije.

Sa druge strane, konvektori i kvarcne grejalice spadaju među energetski manje isplative načine zagrevanja. Zato izbor uređaja može značajno uticati na konačnu potrošnju, posebno ako se koristi svakodnevno tokom cele grejne sezone.

Pelet je efikasniji ali skuplji

Pelet ima prednosti kada je reč o energetskoj efikasnosti i praktičnosti. Proizveden je od drveta, ima nizak procenat vlage i malu količinu pepela, zbog čega sagoreva efikasnije od vlažnog ogrevnog drveta.

Problem je njegova cena, koja je trenutno viša zbog tržišne potražnje. Zato pri izboru energenta nije dovoljno gledati samo cenu po toni ili kubnom metru, već i količinu energije koju određena vrsta goriva daje i koliko je potrebno za zagrevanje konkretnog prostora.

Kako izabrati dobro ogrevno drvo i pelet

Kod kupovine peleta potrošači sada imaju jasnije standarde kvaliteta. Novi pravilnik predviđa laboratorijsku kontrolu kroz 27 parametara, a kupci mogu da biraju između prve i druge klase, označene kao A1 i A2. Ranija B klasa više nije u upotrebi prema pravilima koja prate evropske standarde.

Kod ogrevnog drveta najvažnije je proveriti da nema truleži i da je pravilno osušeno. Pravovremena nabavka, dobro skladištenje i racionalno podešavanje sistema za grejanje mogu zajedno da smanje potrošnju, ali najveći efekat na duži rok ipak donose dobra izolacija i energetski efikasan objekat, piše RTS.