Štrajk zaposlenih u ZET-u i Zagrebačkom holdingu poremetio je svakodnevni život u Zagrebu. Pored javnog prevoza, obustavljene su i pojedine druge gradske službe, dok se parkiranje tokom štrajka nije naplaćivalo. Poseban problem nastao je za građane koji su imali unapred zakazane lekarske preglede i nisu mogli da odlože putovanje.

Najviše problema imali su pacijenti KBC-a Zagreb i KB Sveti Duh, koje se nalaze na uzvišenjima. Situaciju je dodatno otežalo to što se na Rebru obnavlja garaža, dok sistem „park and ride“ nije funkcionisao. Zbog toga su građani morali da kombinuju voz, taksi, trotinet ili pešačenje kako bi stigli do bolnice.

Taksiji postali jedina opcija

Jedna od građanki koja je morala da pronađe alternativni način prevoza bila je penzionerka Iva. Ona je najpre krenula vozom iz Trnja do Glavne stanice, ali je zbog problema u saobraćaju planirala da nastavi do Zapadnog kolodvora, a zatim taksijem do bolnice. Ukoliko ne bi uspela da pronađe vozilo, preostalo joj je da ostatak puta pređe peške.

Većina pacijenata koje je ekipa „Jutarnjeg“ zatekla ipak je uspela da do bolnica stigne taksijem. Pojedini su naveli da nisu dugo čekali na vozilo, ali su zato morali da plate više nego što je uobičajeno. Jedna putnica je za vožnju od Autobuske stanice do poliklinike platila oko 13 evra i stigla za približno 20 minuta.

Za istu vožnju tražili 38 evra

Razlika u cenama bila je još izraženija kod drugih putnika. Jedna Zagrepčanka navela je da joj je za vožnju koju bi u normalnim okolnostima platila oko 10 evra taksi tokom štrajka tražio čak 38 evra. Umesto da prihvati takvu cenu, odlučila je da do pregleda ode električnim trotinetom.

Za put od Sopota do odredišta trebalo joj je tačno 54 minuta. Na pregled je išla zbog kontrole rana nakon operacije, a kako nije imala drugi prevoz, trotinet joj je poslužio kao alternativa. Lepo vreme dodatno joj je olakšalo odluku da umesto skupog taksija izabere prevoz na dva točka.

Pacijenti morali da improvizuju

Problem sa prevozom bio je posebno ozbiljan za ljude koji su imali zakazane preglede, jer odlaganje termina često nije jednostavno. Za razliku od putnika koji mogu da promene vreme polaska ili sačekaju normalizaciju saobraćaja, pacijenti su morali da pronađu način da do bolnice stignu istog dana.

Pored taksija, građani su zato kombinovali različite načine prevoza. Neki su deo puta prelazili vozom, zatim tražili taksi, dok su drugi birali trotinet ili pešačenje. Za one koji su morali do bolnica na uzvišenjima, poslednji deo puta mogao je da bude posebno naporan, naročito ukoliko nisu uspeli da pronađu vozilo.

Štrajk pokazao koliko grad zavisi od javnog prevoza

Događaji u Zagrebu pokazali su koliko brzo poremećaj javnog prevoza može da utiče na druge usluge i svakodnevno kretanje građana. Kada je veliki broj autobusa i drugih vozila van funkcije, potražnja za alternativnim prevozom naglo raste, što se tokom štrajka odrazilo i na dostupnost i cenu taksi vožnji.

Za građane koji su tog dana morali da putuju, izbor se često sveo na nekoliko mogućnosti: čekanje, taksi po znatno višoj ceni, trotinet ili pešačenje. Najveći teret osetili su oni koji nisu mogli da odlože put, posebno pacijenti sa zakazanim pregledima, piše Telegraf.