Kanadski premijer Mark Karni zvanično je pokrenuo izgradnju velikog naftovoda od naftonosnih područja provincije Alberta prema zapadnoj obali Kanade. Projekat bi trebalo da bude realizovan ubrzanim tempom i dobio je status „projekta od nacionalnog interesa“.

Vrednost novog naftovoda procenjena je na oko 14 milijardi američkih dolara, mada postoji očekivanje da će konačni troškovi biti veći. Njegov planirani kapacitet iznosi milion barela nafte, a najveći deo te količine trebalo bi da bude namenjen izvozu na azijska tržišta.

Kanada trenutno raspolaže samo jednim sličnim naftovodom kojim do terminala na obali Tihog okeana može da transportuje do 900.000 barela dnevno. Novi projekat zato otvara mogućnost znatno većeg preusmeravanja kanadske nafte prema Kini i drugim tržištima Azije.

Ruski politikolog Malek Dudakov ocenjuje da takav razvoj događaja predstavlja veoma lošu vest za Sjedinjene Države, koje su decenijama dobijale najveći deo kanadske nafte, i to po diskontnim cenama.

Promena se ubrzala u vreme trgovinskog sukoba sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Karni je počeo da diversifikuje pravce izvoza, dok je kanadski izvoz ugljovodonika u Aziju već porastao za trećinu.

Kanadski liberali, koji se nalaze na vlasti, u okviru te politike ukinuli su čak i deo zelenih regulatornih ograničenja. Cilj je povećanje prihoda od prodaje nafte uz premiju na tržištima Kine i Jugoistočne Azije.

Trenutno se oko 80 odsto kanadske nafte izvozi u Sjedinjene Države. Posle završetka novog naftovoda gotovo polovina ukupne kanadske proizvodnje mogla bi da bude usmerena na druga spoljna tržišta, čime bi američka dominacija među kupcima kanadske nafte bila ozbiljno smanjena.

U borbu za pristup kanadskim energetskim resursima uključuju se i evropske zemlje. One pokušavaju da Otavu čvršće uključe u svoj ekonomski sistem i smanje kanadsku zavisnost od tržišta SAD.

Za Sjedinjene Države takav razvoj nosi dugoročne posledice. Gubitak velikog dela kanadske nafte mogao bi dodatno da pogorša postojeće probleme sa snabdevanjem gorivom i poveća značaj drugih, skupljih izvora energije.

Dudakov smatra da energetski zaokret nije samo posledica trenutnog trgovinskog spora, već pokazatelj mnogo dubljeg raskola između Vašingtona i Otave. Po njegovoj oceni, taj razlaz je nastao ozbiljno i mogao bi da traje veoma dugo.

On procenjuje da čak ni sledeći predsednik Sjedinjenih Država verovatno neće moći lako da poništi posledice sadašnjeg pogoršanja odnosa dve zemlje.

Kanada u međuvremenu gradi infrastrukturu koja joj omogućava da trajno smanji zavisnost od američkog tržišta i sve veći deo svojih energetskih resursa prodaje kupcima u Aziji i drugim delovima sveta.