Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, prosečni troškovi rada po radnom satu u Srbiji tokom 2024. godine iznosili su 1.318 dinara. Kada se iznos preračuna u evre, to je oko 11,26 evra po satu.

Od ukupnog troška, čak 1.313 dinara odnosilo se na naknade zaposlenima, odnosno na zarade i doprinose. Na sve ostale troškove rada zajedno odlazilo je svega 11 dinara po radnom satu.

Plate čine najveći deo troška

Najveće učešće u ukupnom trošku imaju redovne isplate zaposlenima, odnosno zarade i redovni bonusi sa pripadajućim porezima i doprinosima na teret zaposlenih. One čine 70,4 odsto ukupnih troškova rada.

Obavezni doprinosi na teret poslodavca učestvuju sa 11,7 odsto, dok isplate za neodrađene dane, poput godišnjih odmora i praznika, čine 8,9 odsto. Ove tri kategorije zajedno predstavljaju čak 91 odsto ukupnih troškova rada.

Na obrazovanje se izdvaja veoma malo

Ostali troškovi rada obuhvataju obrazovanje i stručno usavršavanje zaposlenih, troškove zapošljavanja novih radnika, zaštitu na radu i određene druge obaveze poslodavca. Kada se sve ove stavke saberu, njihov prosečan iznos iznosio je 11 dinara po radnom satu.

Troškovi obrazovanja i usavršavanja zaposlenih imali su posebno mali udeo u ukupnom trošku, svega 0,2 odsto. U njih spadaju, između ostalog, kursevi, seminari, stručna putovanja i drugi oblici dodatnog osposobljavanja zaposlenih.

Informisanje i komunikacije najskuplji

Troškovi rada značajno se razlikuju od jednog sektora do drugog. Najveći prosečan iznos zabeležen je u sektoru informisanja i komunikacija, gde je radni sat tokom 2024. godine koštao 2.676 dinara, odnosno približno dvostruko više od republičkog proseka.

Na drugom kraju nalaze se usluge smeštaja i ishrane, poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, kao i umetnost, zabava i rekreacija. U tim oblastima prosečni troškovi rada bili su niži od 1.015 dinara po radnom satu.

Koliko košta zapošljavanje novih radnika

U ukupne troškove rada ulaze i izdaci koje poslodavac ima kada traži nove zaposlene. Tu spadaju troškovi oglasa, angažovanja agencija za zapošljavanje i razgovora sa kandidatima, ali i pojedini troškovi zaštite na radu, poput nabavke zaštitne i radne odeće.

Ova kategorija u proseku je iznosila pet dinara po izvršenom radnom satu. Najveći takav trošak zabeležen je u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, gde je iznosio 24 dinara po satu, dok je u snabdevanju vodom i upravljanju otpadnim vodama bio 12 dinara.

Zaposleni nisu sve vreme na poslu

Statistika pokazuje i da zaposleni nisu tokom 2024. godine prosečno radili svih 100 odsto raspoloživog radnog vremena. Izvršeno je oko 80 odsto ukupnog radnog vremena, dok su preostali časovi bili plaćeni, ali nisu bili odrađeni.

U te sate ulaze godišnji odmori, bolovanja do 30 dana, državni i verski praznici i drugi plaćeni izostanci. Najveći udeo takvih časova zabeležen je u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, dok je najmanji bio u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, piše Euronews.