Zaustavljanje uvoza ruskih energenata moglo bi da košta Nemačku do 3,0 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u kratkom roku, pokazuju procene evropske mreže EkonPol zasnovane na simulaciji.

„Ceh prekida uvoza energije iz Rusije bio bi značajan, imajući u vidu da je pandemija koronavirusa koštala Nemačku oko 4,5 odsto ekonomske proizvodnje“, izjavio je danas Andreas Pajhl, šef centra za makroekonomiju i istraživanja u instituru IFO, prenoi Rojters.

Ne može se isključiti ni veći ekonomski pad i potres, dodao je on, napominjući da jačina potencijalnog ekonomskog udara predstavlja nepoznanicu što otežava pravljenje mgućoh scenarija.

Pored toga, kaže, mora se uzeti u obzir da se veliki delovi industrije još nisu oporavili od posledica pandemije.

Naftu i ugalj bi mogao da zameni uvoz iz drugih zemalja, ali s gasom to ne bi išlo tako lako, navodi se u studiji.

„Nemačka treba brzo i odlučno da smanji zavisnost od ruskog gasa“, smatra Karen Pitel, šefica IFO-vog centra za energiju, klimu i resurse, uz konstataciju da mere politike treba, pre svega, da budu usmerene na povećanje podsticaja za zamenu fosilnih goriva što je brže moguće, čak i da embargo ne preti uopšte.