Iako se zima često doživljava kao period kada se radovi na otvorenom smanjuju, u voćnjacima širom Srbije tada zapravo počinje jedan od ključnih poslova za narednu sezonu – rezidba. Bez pravilne i pravovremene rezidbe nema kvalitetnog roda, ali je sve veći problem nedostatak ljudi koji su spremni i obučeni da taj posao obavljaju.

Nekada uobičajen sezonski izvor prihoda u ruralnim sredinama, rezidba danas sve češće ostaje bez dovoljnog broja radnika, uprkos činjenici da su dnevnice iz godine u godinu u porastu. Dok se mraz još zadržava na granama, rezači u voćnjake ulaze još pre svitanja, sa makazama i testerama u rukama, jer rokovi ne mogu da čekaju dolazak proleća.

Rezidba predstavlja jednu od najvažnijih agrotehničkih mera koja direktno utiče na rodnost u tekućoj i narednoj godini. Kako objašnjava profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Zoran Keserović, prethodna godina bila je slaba po pitanju prinosa, ali su se voćne sorte zbog toga dobro pripremile za rod u 2026. godini.

On ističe da je reč o stručnom i odgovornom poslu, za koji nema dovoljno kvalifikovane radne snage. Dnevnice se, prema njegovim rečima, najčešće kreću između 60 i 80 evra, ali u pojedinim slučajevima dostižu i 100 evra po radnom danu. Keserović navodi da je razmišljao o tome da Ministarstvu poljoprivrede predloži organizovanje posebnih kurseva za rezidbu, nakon kojih bi polaznici dobijali sertifikate za rad na određenim voćnim vrstama.

Posebno su zahtevne pojedine kulture, poput jabuke i borovnice, kod kojih rezidba zahteva znanje i iskustvo. Da bi se posao savladao kako treba, potrebno je vreme, a poslednjih godina postoje i pokušaji da se ovaj proces delimično mehanizuje.

Nedostatak rezača doveo je do toga da se tokom 2025. godine u nekim zasadima rezidba obavljala čak i u fazi cvetanja. Kako kaže Keserović, i takva rezidba je bolja opcija nego da se taj posao uopšte ne uradi.

Za obavljanje rezidbe koriste se makaze i testerice, koje mogu biti sa dugom ili kratkom drškom, a cene alata dostižu i do 150 evra. U novije vreme sve češće se koriste pneumatske makazice i testerice, koje znatno ubrzavaju rad. Ipak, profesor upozorava da jaki mrazevi i temperature ispod nule nisu pogodni za ulazak u voćnjake i izvođenje rezidbe.

Sam posao u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika. Kada su temperature preniske ili ima padavina, rezidba se ne može obavljati, što dodatno otežava planiranje.

Prema Keserovićevim rečima, profesionalni rezači najčešće dolaze sa juga Srbije, naročito iz okoline Aleksandrovca i Kruševca. Oni u Vojvodinu dolaze organizovano, u grupama od šest do osam ljudi, i u voćnjacima ostaju po nekoliko meseci.

Rezidba se obavlja u dva perioda tokom godine – zimi, od januara do marta, i leti, od juna do avgusta. Poslovi se najčešće pronalaze putem društvenih mreža, u grupama za sezonske radove, preko poljoprivrednih zadruga ili direktnim dogovorom sa vlasnicima voćnjaka i vinograda.

Glavne prednosti ovog posla su brza zarada i relativno lako pronalaženje angažmana. Sa druge strane, posao može biti fizički zahtevan i u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova. Najbrži način da se savlada rezidba jeste rad sa iskusnim rezačem tokom dve nedelje, uz napomenu da se svaka voćna vrsta reže na drugačiji način i da se znanje ne može steći preko noći.

Najpoznatiji krajevi za rezidbu jabuke su Subotica, Sombor i Čelarevo, za koštičavo voće Čačak, Arilje i Požega, za vinograde Vršac, Negotin i Topola, dok su za breskvu i kajsiju posebno značajni Smederevo i Velika Plana.