Od davnina ljudi pokušavaju da dođu do lake zarade, ne birajući ni način ni mesto na kojem će je steći. Dok su jedni pljačkali karavane, banke i kuće bogataša, drugi su otišli korak dalje – skrnavili su ono što se vekovima smatralo svetinjom. Tako su nastali pljačkaši grobova, ljudi koji su zbog šake zlata otvarali grobnice, skidali nakit sa pokojnika, vadili zlatne zube i bez imalo griže savesti pretvarali tuđu tugu u sopstvenu zaradu.

U Srbiji jedan od najpoznatijih slučajeva kradljivaca grobova datira iz 2009. i početka 2010. godine, kada je razbijena ozloglašena šestorka koja je zbog rodbinskih veza i načina na koji je delovala dobila nadimak „Topalovići“, po likovima iz kultnog filma „Maratonci trče počasni krug“.

Kako je tada utvrđeno u istrazi, članovi grupe pomerali su teške betonske ploče, otvarali porodične grobnice, iskopavali sanduke i sa tela pokojnika odnosili sve što je imalo vrednost – zlatne lance, burme, dukate, minđuše, pa čak i zlatne zube.

Teretili su se za skrnavljenje stotina grobnica. Najčešće su obilazili vlaška i romska groblja, jer su znali da postoji običaj da se pokojnicima u sanduk stave nakit i druge dragocenosti. Kada bi procenili da u grobu ima zlata, vraćali bi se pod okriljem noći. Vadili su sve što su mogli, a potom kod kuće topili zlato i pravili poluge koje su kasnije prodavali - priseća se naš sagovornik upoznat sa istragom.

Njihov krvavi trag, međutim, na kraju ih je i odao.

Tokom jednog skrnavljenja groba došlo je do svađe među članovima grupe, koja je prerasla u fizički obračun. Na mestu zločina ostali su tragovi krvi, ali i biološki tragovi nakon intimnog odnosa koji su pojedini članovi grupe imali pored otvorene grobnice.

-Na uviđaju su pronađeni tragovi krvi, ali i semena tečnost. Sve je poslato na veštačenje i upoređeno sa bazom podataka. Upravo zahvaljujući tim tragovima istražitelji su identifikovali jednog od osumnjičenih – navodio je izvor.

Kada je priveden, nije pokušavao da negira ono što se dogodilo.

-Jeste, otkopali smo grob, izvukli sanduk u kome je bilo zlato. Malo smo bili pod uticajem narkotika, pa smo se moja devojka i ja dohvatili. To je videla ostatak ekipe, pa su i oni hteli isto. Nastala je svađa, pa tuča - ispričao je tada, prema rečima našeg sagovornika, jedan od uhapšenih.

Istraga je potom otkrila jezive detalje njihovog načina rada.

Osumnjičeni su do najsitnijih detalja opisali kako su birali grobove, skidali zlatne zube, lance i prstenje sa pokojnika, zlato topili u improvizovanoj radionici, a zatim ga prodavali kao poluge kako bi sakrili poreklo. 

Govorili su potpuno hladnokrvno. Kao da pričaju o običnom poslu, a ne o skrnavljenju mrtvih. Tvrdili su da su gotovo svaku akciju izvodili pod dejstvom narkotika - dodaje sagovornik.

Nakon hapšenja, petorica muškaraca završila su u Centralnom zatvoru, dok je jedina žena iz grupe smeštena u požarevački zatvor.

Prema pričama koje su tada kružile među pritvorenicima, čak su i okoreli kriminalci izbegavali kontakt sa njima.

Niko nije želeo da sedi sa njima, niti da razgovara. Među zatvorenicima je važilo nepisano pravilo da su ljudi koji pljačkaju grobove "ukleti". Mnogi su verovali da takve prati nesreća i da od njih treba bežati - priseća se sagovornik.

Slučaj "Topalovića" ostao je jedan od najmračnijih primera kako pohlepa može da izbriše svaku granicu između zločina i svetogrđa. Zbog nekoliko grama zlata bili su spremni da oskrnave večni mir pokojnika, ostavljajući iza sebe prizore koji su zgrozili i iskusne istražitelje.