Navršile su se 23 godine od stravičnog napada na reci Bistrici u južnoj srpskoj pokrajini, kada su šiptarski teroristi s čak 87 ispaljenih metaka mučki presekli živote srpske dece i mladih u Goraždevcu, ubivši Ivana Jovovića (19) i Panteliju Dakića (12)! Više od dve decenije kasnije, za njihovu smrt i ranjavanje još četvoro mladih niko nije odgovarao, a istraga je završena bez identifikovanih počinilaca!
Dok porodice pale sveće za Ivana i Panteliju, Goraždevac se seća i četvoro ranjenih - Bogdana Bukumirića, Đorđa Ugrenovića, Marka Bogićevića i Dragane Srbljak. Dvadeset tri godine čekanja na pravdu protiču dok nove slike nasilja ponovo stižu sa Kosova i Metohije.
Samo dva dana uoči godišnjice masakra, Nenad Rašković iz sela Dren kod Zubinog Potoka zadobio je teške povrede u incidentu za koji tvrdi da su odgovorni pripadnici takozvane kosovske policije. Rašković je ispričao da je odveden u šumu, vezan za drvo i pretučen, nakon čega je hospitalizovan i prebačen na dalje lečenje u Beograd. Takozvana kosovska policija je navela da nemaju informacije da su njihovi pripadnici tukli bilo koga.
Tog krvavog 13. avgusta 2003. godine, 28 dece i mladih iz srpskog sela Goraždevac kod Peći otišlo je na Bistricu da spas od letnje žege pronađe u vodi. Ništa nije nagoveštavalo užas koji će uslediti.
Dečju graju i smeh u jednom trenutku presekli su rafali iz automatskog oružja. Prema nalazima istražitelja UNMIK-a, na mlade koji su se nalazili u vodi i na obali ispaljeno je čak 87 metaka.
Ivan Jovović ubijen je na mestu, dok je teško ranjeni Pantelija Dakić podlegao povredama u pećkoj bolnici.
Rafali su pogodili i Bogdana Bukumirića (14), Đorđa Ugrenovića (20), Marka Bogićevića (12) i Draganu Srbljak (13). Letnji dan koji je trebalo da ostane upamćen po kupanju i druženju za svega nekoliko trenutaka pretvoren je u tragediju koju Goraždevac ni 23 godine kasnije ne zaboravlja.
Napad se, međutim, nije završio na obali Bistrice. Napadnuto je i vozilo Hitne pomoći kojim je najteže povređeni Bogdan Bukumirić prevožen ka bolnici.
Upravo je tada četrnaestogodišnji Bogdan vodio najtežu bitku za život. Zadobio je teške prostrelne povrede, a nakon prve operacije hitno je prebačen u severni deo Kosovske Mitrovice, odakle je helikopterom transportovan na VMA u Beogradu.
Šest dana proveo je u komi. Prošao je kroz četiri teške operacije i, uprkos povredama koje su mu ugrožavale život, uspeo da preživi.
Dok su ranjeni vodili bitku za život, počela je velika potraga za ljudima koji su tog 13. avgusta otvorili vatru na decu i mlade.
Tadašnji komesar UNMIK policije Štefan Feler obećao je da će istražitelji „prevrnuti svaki komad zemlje“ kako bi pronašli ubice, što se naravno nije dogodilo. Saslušane su navodno desetine svedoka i pretreseno više kuća, ali veliko obećanje nije donelo ono što porodice čekaju do danas - ime makar jednog čoveka koji je odgovarao za krvoproliće na Bistrici.
Godine su prolazile, institucije su se menjale, ali pravda nije stigla.
Slučaj je od UNMIK-a preuzeo EULEKS, koji je krajem 2010. godine obustavio istragu zbog nedostatka dokaza. Bez optužnice. Bez suđenja. Bez odgovora na pitanje ko je povukao obarač.
Spisi o slučaju kasnije su predati institucijama na KiM-u, a porodicama Ivana i Pantelije ostalo je isto pitanje koje postavljaju pune 23 godine: Ko je pucao na Bistrici i kako je moguće da za ubistvo dvojice i ranjavanje četvoro mladih niko nije izveden pred sud za sve ove godine?
Posebnu gorčinu ostavlja činjenica da Goraždevac ni u godinama koje su usledile nije bio pošteđen nasilja. Selo je i 2015. godine bilo meta novih oružanih napada. Pucano je na srpske kuće i automobile, a oštećen je i spomenik žrtvama. Srećom, tada nije bilo povređenih.
Nemanja Dakić i Tomislav Jovović, braća Panta Dakića i Ivana Jovovića, koji su ubijeni u Goraždevcu pre 23 godine, izjavili su danas da im je bitno da se čuva sećanje na njihovu braću i ocenili da su posle toliko godina male šanse za pravdu i istinu.
Osvrćući se na to koliko je zločin promenio život u Goraždevcu, Jovović je rekao da je bezbednost dodatno ugrožena.
- Mi, nakon rata 1999. godine, kada smo se vratili u naše selo, sve je to delovalo kao moguće i kao da smo mogli da vidimo neku svetliju budućnost. Međutim, od samog tog događaja 2003. godine, prosto je sve to palo u vodu i mi zaista od tog trenutka, samo selo i okolina i čitavo Kosovo i Metohija žive drugačije - istakao je Jovović.
Dakić je dodao da se od ubistva njihove braće, 13. avgusta 2003. godine, promenilo sve, od bezbednosti do same budućnosti i opstanka sela, ali da su, uprkos svim nedaćama, uspeli u Goraždevcu.
U Hramu Rođenja Presvete Bogorodice služen je pomen ubijenima. Pomen je služio episkop novobrdski i vikar patrijarha srpskog Ilarion, uz sasluženje oca Petra iz Visokih Dečana i prisustvo dečanskih monaha i sestara iz Pećke patrijaršije.
Još jednom su zapaljene sveće za dvojicu čiji su životi ugašeni na Bistrici i još jednom je izgovoreno pitanje na koje porodice čekaju odgovor duže od dve decenije.
Na mestu gde je pre 23 godine dečju graju presekao rafal ponovo su gorele sveće. Za Ivana. Za Panteliju. Za četvoro ranjenih. I za pravdu koja ni posle 23 godine nije stigla do obala Bistrice. Goraždevac zato ne pamti samo Ivana i Panteliju. Pamti i 87 ispaljenih metaka. Pamti četvoro ranjenih. I pamti 23 godine bez pravde.
Pucali na decu dok su nosila badnjak
Nažalost, provokacije i napadi od strane Albanaca u južnoj srpskoj pokrajini nisu retkost, a međunarodna zajednica kao i uvek na sve žmuri - jer se radi „samo o Srbima“. Albanskim ekstremistima ništa nije sveto pa ni deca. Srbija još pamti kada su dvojica srpskih dečaka, rođaci Stefan Stojanović (11) i Miloš Stojanović (21) ranjeni na Badnji dan 2023. u Gotovuši kod Štrpca kada je na njih, bez ikakvog povoda, iz vozila u pokretu pucao lokalni Albanac. Deca su, kako se navodi, u trenutku napada išla pored puta i nosila badnjak kada je napadač na njih otvorio rafalnu paljbu. Iako je više očevidaca videlo registraciju vozila iz kog je pucano, lokalna policija je vozilo pustila. Naravno, niko nikada nije odgovarao, niti bilo koga u svetu zanima.
Autor: Mihajlo Žilović
BONUS VIDEO
Komentari (0)