Šest godina nakon stravične nesreće kod Preljine, majka Nikole Đorđevića i dalje živi s nezamislivim bolom. Umesto svadbe koju je porodica pripremala, organizovali su sahranu, a pitanje koje ju je proganjalo godinama i dalje nema odgovor.
Nikola Đorđević imao je 28 godina kada je krenuo na posao i zauvek nestao iz života svoje porodice. Njegovi najbliži pripremali su svadbu i radovali se budućnosti, ne sluteći da će umjesto venčanja morati da se suoče s najtežim mogućim gubitkom.
Šest godina nakon njegove pogibije na Ibarskoj magistrali kod Preljine, njegova majka i dalje se pita kako nastaviti život nakon smrti sina jedinca. U potresnoj ispoviesti prisetila se kobnog jutra, očajničke potrage za sinom i susreta u sudnici s Esadom Fejzovićem iz Tutina, koji je izazvao nesreću bežeći od policije.
"Znaš li da si mi zatvorio kuću?" upitala ga je, prema vlastitom svedočenju. Odgovora, kako kaže, nije bilo.
Porodicu je, uz nenadoknadiv gubitak, dodatno pogodila i izrečena kazna. Prema ranije objavljenim informacijama, Fejzović je za više krivičnih dela osuđen na ukupno tri godine i dva meseca zatvora, dok je za delo povezano s Nikolinom smrću dobio dvie godine zatvora.
Tragedija se dogodila 21. maja 2020. godine, oko 7.30 sati. Fejzović je vozio „fijat chromu“ i prevozio cigarete bez akciznih markica. Kada je policija pokušala da ga zaustavi, oglušio se o naređenje i nastavio da beži.
Tokom bega došlo je do direktnog sudara s automobilom „kija“, kojim je upravljao Nikola. Mladić je poginuo na mestu nesreće. Povređeni su i njegov rođak Miljko Đorđević, koji je sedeo na suvozačevom mestu, kao i vozač taksija koji je učestvovao u sudaru.
Za Nikolinu porodicu tada su počeli sati agonije i neizvesnosti. Majka se priseća neprekidnih telefonskih poziva i očajničkih pokušaja da sazna gde joj je sin i šta se dogodilo. Tražili su ga po Čačku, ali kada su stigli na mesto nesreće, vozila su već bila uklonjena.
Najgore saznanje tek je usledilo – sina je pronašla u mrtvačnici.
Dugo nakon tragedije nije mogla da prihvati da ga više nema. U dubini duše nadala se da će se Nikola ipak pojaviti na kućnom pragu, kao da se ništa nije dogodilo. Međutim, stvarnost je bila neumoljiva, a praznina koju je ostavio za sobom postala je dio svakog njenog dana.
Nikola je radio u putarskoj kompaniji „Štrabag“ i planirao zajednički život s izabranicom Jovanom, koja se već bila preselila kod njega. Prema izjavama rođaka nakon tragedije, svadba je trebalo da bude održana za samo dva meseca.
Imao je snove, planove i čitav život pred sobom. Želio je da ostane na selu, kupi zemlju i zasnuje porodicu. Volio je životinje i uzgajao pse, a novac je štedio za budućnost koju je zamišljao na porodičnom imanju.
Bio je posebno vezan za mlađu sestru Nenu i deda Mihajla, po kojem je želio da nazove svog budućeg sina.
Umesto svadbenog veselja – sahrana. Umesto unuka kojeg su čekali – praznina. A umesto odgovora koji bi mogao da ublaži bol – godine bez sina i kazna koju njegova porodica smatra dodatnom nepravdom.
Jedan kobni bijeg od policije prekinuo je Nikolin život i zauviek promijenio sudbinu njegove porodice. Šest godina kasnije, njegova majka i dalje nosi bol koji vreme nije uspelo da izbriše.
Alo/Sandžak danas
BONUS VIDEO:
Komentari (0)