Od tajnih okupljanja do krvavih napada: Vehabijske vođe robijale, sledbenici ginuli, a ko je stajao iza noćašnjeg napada?

Napadač je, prema objavljenim informacijama, uz povike „Alahu akbar“ nasrnuo na žandarma, koji je u samoodbrani upotrebio službeno oružje i usmrtio ga. Slučaj je ponovo podsetio na ranije obračune, hapšenja i istrage koje su godinama pratile pojedince povezivane sa nasilnim ekstremizmom.

Istraga tek treba da utvrdi da li je napadač delovao samostalno, pod uticajem ekstremističke propagande ili je postupao po nečijim instrukcijama. Za sada nema javno potvrđenih dokaza da je imao pomagače ili da je napad organizovala šira grupa. Istražitelji bi trebalo da provere njegove kontakte, eventualne veze sa radikalnim krugovima i način na koji se radikalizovao.

-Vehabizam je nastao u 18. veku na Arabijskom poluostrvu, pod uticajem Muhameda ibn Abdul-Vehaba. Reč je o konzervativnom verskom pravcu koji se često povezuje sa selefijskim tumačenjima islama. Ipak, versko opredeljenje samo po sebi ne znači da je neko sklon nasilju. Problem nastaje kada pojedinci prihvate ideologiju koja opravdava terorizam, podržavaju ekstremističke organizacije ili pripremaju napade – ojašnjava naš sagovoenik.

On podseča da  se Srbij dogodio još davne 2007. godine slučah na planini Ninaja kada je pronađen kamp sa oružjem.

-Jedan od najpoznatijih slučajeva dogodio se 2007. godine, kada su bezbednosne službe razotkrile grupu povezanu sa Senadom Ramovićem Becanom. Na planini Ninaji kod Sjenice pronađeni su oružje i oprema, a u kasnijoj policijskoj akciji u selu Trnava kod Novog Pazara došlo je do oružanog sukoba. Ismail Prentić poginuo je, dok je Ramović ranjen i uhapšen- navodi naš izvor.

Ramović je osuđen na 13 godina i šest meseci zatvora zbog terorizma. Grupa se, prema tadašnjim izveštajima i sudskim postupcima, dovodila u vezu sa planiranjem napada i atentata na tadašnjeg muftiju Muamera Zukorlića. Ramović je u avgustu 2024. godine poginuo u sukobu sa policijom u selu Hotkovo, nakon što je, prema saopštenim informacijama, pucao na pripadnike bezbednosnih snaga.

Konvertiti, internet i vrbovanje mladih

Posebnu pažnju javnosti privukao je slučaj Miloša Žujovića, koji je nakon prelaska u islam uzeo ime Salahudin. U junu 2024. godine samostrelom je ranio pripadnika Žandarmerije ispred izraelske ambasade, nakon čega je ubijen. Mediji su objavili da je bio povezan sa Senadom Ramovićem Becanom, koji mu je navodno bio stanodavac.

Pojedini slučajevi u regionu pokazali su da se radikalizacija može širiti preko interneta, ličnih kontakata i propagande. Istrage povezane sa odlascima u Siriju ukazivale su i na finansijsku i logističku podršku pojedinim borcima.

Da li postoje nova uporišta?

U javnosti se pominju Borča, Mladenovac i Aranđelovac kao mesta koja bi, prema pojedinim tvrdnjama, trebalo posmatrati u kontekstu širenja radikalnih ideja. Sumnja se da ova mesta čine organizovanu „tromeđu“ ekstremističkih uporišta.

Ni činjenica da je neko konvertit, odnosno da je prešao u islam, ne znači da je opasan. Bezbednosni rizik procenjuje se na osnovu konkretnih postupaka: veza sa terorističkim organizacijama, pretnji, vrbovanja, nabavljanja oružja i pripremanja nasilja.

Noćašnji napad zato ponovo otvara dva ključna pitanja: kako je došlo do radikalizacije napadača i da li je iza njegovog postupka stajao još neko. Odgovore na njih treba da pruže istraga i dokazi.