Dnevni list Danas na naslovnoj strani objavio je tvrdnju da je podrška koju je Vladimir Putin dao Aleksandru Vučiću „najdirektnije strano mešanje u izbore u Srbiji“.
I tu ne bi bilo ničeg spornog kada bi kriterijum bio isti za sve.
Jer ako se javna politička podrška iz druge države automatski proglašava mešanjem u izborni proces, onda bi isto pitanje moralo da važi i kada podrška dolazi sa druge strane političkog spektra.
Tonino Picula javno je govorio o tome šta bi pobeda Studentske liste značila za Srbiju, a njegove poruke su u Srbiji već ocenjene kao podrška toj listi. Sam Danas je pisao o tome ko je sve podržao Studentsku listu, dok je Picula u javnim nastupima otvoreno govorio o mogućnosti promene vlasti u Srbiji.
Ana Brnabić je, reagujući na nastupe Picule i Stivena Nikole Bartulice u Evropskom parlamentu, njihove poruke ocenila kao direktno mešanje u izbore i podršku Studentskoj listi. To je njena politička ocena, ali upravo ona pokazuje koliko je pitanje kriterijuma važno.
Zato se nameće jednostavno pitanje za Danas: da li se strano mešanje meri prema tome odakle podrška dolazi ili prema tome šta strani političar konkretno radi i govori?
Ako je podrška Putina Vučiću dokaz „najdirektnijeg stranog mešanja“, onda bi isti standard morao da se primeni i na svakog stranog političara koji javno favorizuje bilo koju drugu listu ili političku opciju u Srbiji.
U suprotnom, ne govorimo o principu, već o dvostrukom aršinu.
Još je zanimljivije što je Danas sam objavljivao tekstove o podršci Studentskoj listi i prenosio njene aktivnosti, dok je u slučaju Putina izabrao dramatičnu formulaciju o „najdirektnijem stranom mešanju“.
Niko ne spori pravo medija da kritikuje Putinovu poruku. Ali ako se poziva na zaštitu izbornog procesa od spoljnog uticaja, onda bi pravilo moralo da bude isto bez obzira na to da li poruka stiže iz Moskve, Brisela, Zagreba ili Podgorice.
Komentari (0)