Nekada vam za političku analizu nisu potrebne stotine stranica.

Dovoljna je jedna fotografija.

Na jednoj strani Aleksandar Vučić, a iza njega Vladimir Putin, Donald Tramp, Narendra Modi i Si Đinping.

Na drugoj Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, a iza njega Aljbin Kurti, Andrej Plenković, Milo Đukanović i Bakir Izetbegović.

I onda se samo postavlja pitanje – zašto je svako od njih izabrao baš tu stranu?

Putin jasno rekao šta misli o Vučiću

Ruski predsednik Vladimir Putin nije ostavio mnogo prostora za nagađanja.

Govorio je o uravnoteženoj politici koju Vučić vodi, o odnosima Srbije i Rusije, a izrazio je i nadu da će Vučić biti budući premijer Srbije.

Vučić je upravo ovu izjavu pomenuo tokom govora u Pančevu, podsećajući da su njegovi protivnici prvo tvrdili da je Putinov snimak napravljen veštačkom inteligencijom.

Kada se videlo i čulo da je Putin zaista izgovorio te reči, Vučić je rekao da su isti oni koji su sumnjali u snimak počeli da ga sklanjaju iz javnosti.

Poruka Moskve je, međutim, već bila poslata.

Tramp o odličnim odnosima sa Srbijom

Gotovo istovremeno stigla je i poruka iz Vašingtona.

Donald Tramp govorio je o veoma dobrim odnosima sa Srbijom, a Vučić je upravo to u Pančevu naveo kao dokaz da zemlja danas može da razgovara i sa Amerikom i sa Rusijom.

I tu se možda najbolje vidi politika koju Vučić godinama pokušava da vodi – Srbija koja ne mora da bira između Moskve, Vašingtona, Pekinga ili bilo kog drugog centra moći, već razgovara sa svima vodeći računa o sopstvenim interesima.

Modi: Vučić je mnogo doprineo napretku Srbije

Poruka iz Indije bila je još ličnija.

Premijer Narendra Modi govorio je o napretku Srbije i Vučićevom doprinosu njenom razvoju.

Reč je o lideru jedne od najvećih zemalja sveta i države koja postaje sve važniji globalni politički i ekonomski faktor.

Za Srbiju nije beznačajno kada iz Nju Delhija stižu takve reči.

Si i Vučić – odnos građen godinama

Tu je i Si Đinping.

Odnos Srbije i Kine tokom poslednjih godina prerastao je u strateško partnerstvo koje se vidi kroz investicije, fabrike, puteve, pruge i političku saradnju.

Vučić i Si godinama javno govore o bliskosti dve zemlje, a kineski predsednik je srpskom lideru uputio niz poruka prijateljstva i podrške saradnji dve države.

Peking, Moskva, Vašington i Nju Delhi ne vode istu politiku.

Ali upravo je u tome poenta.

Vučić je uspeo da održava odnose sa svima njima.

A ko je na drugoj strani?

A onda pogledajte drugu polovinu političke slike.

Aljbin Kurti.

Andrej Plenković.

Milo Đukanović.

Bakir Izetbegović.

Teško je pronaći četiri regionalna političara kojima bi nastavak Vučićeve politike bio među prvim željama.

Kurti i Vučić godinama vode najteže političke sukobe oko Kosova i Metohije.

Zagreb i Beograd imaju sopstvene, često potpuno različite regionalne interese.

Đukanović je godinama bio jedan od Vučićevih najglasnijih političkih protivnika u regionu.

Izetbegović je otvoreno govorio da veruje u srpske studente i da Srbiji trebaju političke promene.

Kurti ima svoj razlog

Zašto bi Aljbinu Kurtiju odgovarala politička promena u Beogradu?

Odgovor ne zahteva mnogo mašte.

Vučić je tokom prethodnih godina bio čovek sa kojim je Priština vodila najteže pregovore i sukobe.

Beograd je pod njegovom politikom snažno insistirao na zaštiti Srba na Kosovu i Metohiji i odbijao poteze kojima bi se zaokružila državnost tzv. Kosova.

Zbog toga Vučić u kampanji i postavlja jednostavno pitanje: ako Kurti želi vaš poraz, zbog čega ga želi?

Izetbegović otvoreno uz studente

Kod Bakira Izetbegovića stvari su još očiglednije.

On je javno govorio o studentima u Srbiji i izrazio veru u njih, uz poruke o potrebi promena.

I tu se neminovno nameće pitanje zbog čega političara iz Sarajeva toliko zanima ko će voditi Srbiju.

Pogotovo ako se zna koliko se njegove političke pozicije razlikuju od politike Beograda po pitanjima Republike Srpske i brojnih drugih regionalnih tema.

Đukanovićev slogan ponovo među njegovim političkim naslednicima

Milo Đukanović možda više nije na čelu Crne Gore, ali njegov politički rukopis teško je ne prepoznati.

Studentska lista izašla je sa sloganom „Mi znamo kako“, gotovo identičnim sloganom koji je svojevremeno koristila Đukanovićeva politička opcija.

Vučić je upravo na to ukazao tokom kampanje.

Njegova poruka bila je brutalno jednostavna – čak ni novu parolu nisu morali da izmisle.

Hrvatska i Srbija imaju svoje interese

A tu je i Hrvatska.

Vučić je u Pančevu postavio pitanje koje birači mogu sami sebi da postave:

Zašto bi Zagrebu odgovaralo da Srbija bude snažnija, ekonomski uspešnija i regionalno uticajnija?

Hrvatska ima svoje interese.

Srbija ima svoje.

I niko ozbiljan ne može da očekuje da se oni uvek poklapaju.

Zato Vučić u političkom angažovanju Zagreba vidi logičan interes da u Beogradu dođe vlast koja bi bila slabija ili pogodnija hrvatskoj regionalnoj politici.

Na jednoj strani najveće sile, na drugoj stari regionalni protivnici

I zato ilustracija možda objašnjava celu kampanju bolje od svih govora.

Vučić, a iza njega Putin, Tramp, Modi i Si.

Srdanović, a iza njega Kurti, Plenković, Đukanović i Izetbegović.

Jedni govore o saradnji sa Srbijom, njenom napretku i odnosima koje su izgradili sa Vučićem.

Drugi otvoreno žele političke promene u Beogradu ili pripadaju političkim krugovima koji u Vučićevoj Srbiji vide regionalnog rivala.

I upravo zato ovo više nije samo pitanje imena na glasačkom listiću.

To je pitanje pravca.

Ko želi kakvu Srbiju?

Vučić tokom kampanje ponavlja da Srbija danas može da razgovara sa svima zato što je politički i ekonomski snažnija nego pre.

Istovremeno upozorava da se upravo zbog toga oko Studentske liste okupljaju oni kojima takva Srbija ne odgovara.

Birači će 25. oktobra sami doneti odluku.

Ali pre nego što je donesu, možda vredi da pogledaju jednu jednostavnu političku sliku.

Ko želi Vučićev nastavak politike – a ko najviše želi da ona bude prekinuta?

Odgovor na to pitanje možda govori mnogo više od svih izbornih slogana zajedno.