Snimci iz Francuske zapalili društvene mreže: „Zašto naša policija dve godine trpi blokaderski teror?“

Snimci intervencije francuske policije protiv demonstranata izazvali su burnu polemiku na društvenim mrežama u Srbiji, gde sve više korisnika postavlja isto pitanje: Zašto se postupanje policije u Francuskoj smatra sprovođenjem zakona, dok se u Srbiji gotovo svaka intervencija protiv blokadera proglašava „policijskom brutalnošću“?

Dok se Srbija približava parlamentarnim izborima zakazanim za 25. oktobar, na društvenim mrežama otvorena je rasprava o postupanju policije prema učesnicima protesta, granicama prava na okupljanje i odgovornosti za eventualno izazivanje nereda.

Povod su snimci iz Francuske, na kojima se vidi kako pripadnici policije, opremljeni zaštitnim šlemovima i štitovima, intervenišu protiv demonstranata. Prizori su izazvali brojne reakcije građana Srbije, koji su napravili poređenje sa događajima kojima naša zemlja svedoči gotovo dve godine.

Upravo u tom poređenju mnogi vide paradoks.

Dok francuska policija, kako se vidi na snimcima, odlučno interveniše, u Srbiji su i znatno blaže policijske intervencije bile povod za optužbe o represiji, brutalnosti i navodnom obračunu države sa studentima.

Istovremeno, deo javnosti smatra da je srpska policija tokom prethodne dve godine pokazivala izuzetno visok stepen uzdržanosti, čak i u situacijama kada su blokade saobraćajnica, institucija i sukobi na ulicama ozbiljno narušavali svakodnevni život građana.

Zato su snimci iz Francuske ponovo otvorili pitanje koje se sve glasnije postavlja: Da li se od srpske policije očekuje da štiti javni red i mir ili da, iz straha od političkih optužbi, odustaje od primene zakonskih ovlašćenja?

Francuska policija interveniše, a u Srbiji se govori o „brutalnosti“

Da situacija u Francuskoj nije nimalo bezazlena, potvrđuju i tamošnji mediji. Protesti srednjoškolaca, koji su počeli zbog nezadovoljstva uslovima obrazovanja, prerasli su u masovne demonstracije, blokade škola i sukobe sa policijom.

Francuske vlasti angažovale su specijalizovane policijske jedinice, a tokom protesta zabeležene su hiljade privođenja. Istovremeno, postupanje policije izazvalo je ozbiljne kontroverze i u samoj Francuskoj, uključujući optužbe za prekomernu upotrebu sile i pokretanje istraga zbog povređivanja demonstranata.

 Ipak, upravo su prizori policijskih kordona i intervencija pokrenuli polemiku među korisnicima društvenih mreža u Srbiji.

Jer, dok se u Francuskoj otvoreno govori o obavezi države da uspostavi javni red i mir, u Srbiji je tokom prethodne dve godine gotovo svaka odlučnija reakcija policije bila praćena optužbama da vlast sprovodi represiju nad studentima.

Blokirane saobraćajnice, onemogućavanje rada institucija, sukobi sa političkim neistomišljenicima i incidenti tokom protesta predstavljani su kao sastavni deo političke borbe, dok se pitanje prava ostalih građana na slobodno kretanje, rad i normalan život često potiskivalo u drugi plan.

Upravo zato sve više građana postavlja pitanje gde prestaje pravo na protest, a počinje odgovornost za kršenje zakona.

„Nadam se da će uskoro naša policija ovako postupati sa blokaderima“

Polemiku je dodatno podstakla objava korisnika društvene mreže X Darka Bojića, koji je uz snimak intervencije francuske policije postavio pitanje upućeno nalogu „Studenti u blokadi“.

„Hej drugari @studentblokade, da li ste spremni 25.10.2026. za žurku poput ove iz demokratske Francuske?“, napisao je Bojić.

Usledio je niz komentara u kojima su korisnici izražavali nezadovoljstvo dosadašnjim postupanjem srpske policije prema blokaderima, ali i očekivanje da nadležni organi ubuduće odlučnije reaguju ukoliko dođe do nasilja.

„Da je sreće odavno je trebalo sa njima ovako. A ne puštati ih da se iživljavaju nad nevinim narodom“, napisao je korisnik pod imenom Zubić vila.

Sličan stav izneo je i Strahinja Mirković: „Previše se toleriše blokaderima.“ Korisnica Dunja Aleksić poručila je: „Neka dobro vide šta ih čeka, tolerancije za njih više nema niko.“ Posebno je direktan bio komentar Nemanje Milića: „Nadam se da će uskoro naša policija ovako postupati sa blokaderima.“

I Milan Jokić smatra da je dosadašnja tolerancija bila prevelika. „Dosta je bilo terora od strane blokadera“, naveo je on.

„Ne sme biti tolerancije za nasilne blokadere. Dosta smo ih trpeli“, napisao je Marko Kojić.

Jedan od korisnika, koji se potpisuje kao Rezervnigrac, smatra da je vreme za reakciju nadležnih institucija.

„Vreme tolerancije prema blokaderskom teroru je davno isteklo, sada nadležni organi trebaju da na to stave tačku!“

Ovakvi komentari pokazuju koliko je pitanje postupanja policije postalo važna tema u javnosti, posebno u trenutku kada se Srbija približava izborima. 

Izbori još nisu održani, a već se govori o krađi i odbrani pobede na ulicama

Posebnu težinu čitavoj polemici daje politički trenutak u kojem se ona odvija.

Do parlamentarnih izbora 25. oktobra ostalo je nešto više od dve nedelje, iako vladajuća SNS vodi prema svim anketama, u javnosti se već vode rasprave o mogućnosti nepriznavanja izbornih rezultata, navodnoj izbornoj krađi i protestima posle glasanja.

Upravo takva atmosfera otvara pitanje da li se unapred priprema teren za osporavanje rezultata koji se delu opozicionog i blokaderskog pokreta ne bi dopao.

Predstavljanje sopstvene pobede kao unapred izvesne, uz istovremeno širenje sumnje u regularnost izbora, može stvoriti opasnu političku atmosferu u kojoj se svaki drugačiji rezultat unapred proglašava nelegitimnim. Posebno je problematično kada se ideja odbrane izborne volje na ulicama koristi kao politička poruka pre nego što je ijedan glas prebrojan.

Izborna pobeda se, međutim, ne proglašava na društvenim mrežama, niti se potvrđuje blokadama saobraćajnica i institucija. O njoj odlučuju građani na biračkim mestima, a eventualne nepravilnosti utvrđuju se kroz zakonom propisane postupke.

U takvim okolnostima, odgovornost političkih aktera nije samo da pozivaju građane da glasaju, već i da se uzdrže od poruka koje bi mogle da podstaknu nasilje ukoliko izborni rezultat ne bude odgovarao njihovim očekivanjima.

„Ako krenu da prave haos 25. oktobra, policija mora da reaguje“

Upravo su mogući događaji na dan izbora bili tema više komentara ispod snimka iz Francuske.

„Niko više neće da trpi njihov teror, ako krenu opet sa nasiljem završiće gore nego ovi u Francuskoj“, napisao je Janko Golubović.

Korisnica Klara Pavlović ocenila je da je „došao trenutak da se stane na put Obojenoj revoluciji“, dok je korisnik pod imenom Sparrow zatražio maksimalne kazne ukoliko dođe do izazivanja haosa.

„Ako krenu da prave haos 25.10., policija mora da reaguje čvrsto i bez milosti. Više se ništa ne sme puštati“, navela je korisnica Bojana B.

Ove reakcije, među kojima ima i izrazito oštrih poruka, pokazuju koliko je nezadovoljstvo dela korisnika društvenih mreža naraslo. Istovremeno, postupanje policije mora ostati u okvirima zakona, a upotreba sile srazmerna konkretnoj opasnosti, bez obzira na političko opredeljenje učesnika protesta.

Da li zakon važi za sve ili samo za one koji ne blokiraju?

Snimci iz Francuske tako su postali mnogo više od još jednog viralnog sadržaja, oni su otvorili široku raspravu o dvostrukim aršinima, odgovornosti države i granicama političkog protesta u Srbiji. Posebno što pravo na okupljanje i izražavanje političkog nezadovoljstva ne znači i  ne može značiti i pravo na nasilje, ugrožavanje drugih građana ili neograničeno blokiranje njihovog svakodnevnog života.

Isto tako, činjenica da neko nastupa pod parolom studentskog protesta ne može mu unapred obezbediti izuzeće od zakona.