Stojan Radenović govorio je tokom gostovanja na televiziji K1 o odnosu akademske zajednice prema studentima, radnim obavezama univerzitetskih profesora i njihovoj naučnoj produktivnosti.
On je ocenio da postoji veliki raskorak između društvenog ugleda koji pojedini profesori uživaju i njihovih stvarnih nastavnih obaveza.
„Dva dana po dva časa, a ostalo drže asistenti!“
– Uzmite jednog redovnog profesora, na primer na Pravnom fakultetu ili na Elektrotehničkom. On ima najviše dva dana po dva časa. Ako je malo odmakao u godinama, to mu drže asistenti – rekao je Radenović.
Zatim je izneo posebno oštru ocenu.
– Kako se mogu definisati redovni i vanredni profesori na univerzitetu? To su primerci najvećih neradnika – izjavio je.
„Pogledajte koliko imaju naučnih radova!“
Radenović je zatim pozvao da se uporede primanja univerzitetskih profesora sa njihovim naučnim rezultatima.
– Otvorite koliko su plate, pa proverite. Evo, uzmite gospodina Šoškića. Nisam protiv čoveka. Uđite na internet i pogledajte koliko je objavio naučnih radova u poslednje tri godine – poručio je.
On je ocenio da bi javnost trebalo više da obraća pažnju na konkretne rezultate rada profesora, a ne samo na njihova akademska zvanja i političke nastupe.
„Kada su ih studenti poslednji put videli?“
Radenović je posebno izdvojio pojedine profesore Fakulteta dramskih umetnosti koji su podržali studentski pokret.
– Pogledajte redovne profesore na Fakultetu dramskih umetnosti, određene koji su neki od vođa, stali uz mlade ljude. Kada su ih studenti poslednji put videli na fakultetu da su im održali neko predavanje? – upitao je.
Prema njegovom mišljenju, profesori koji javno ističu brigu za mlade trebalo bi prvenstveno da pokažu koliko su posvećeni njihovom obrazovanju.
„Arčibald Rajs je još upozoravao na srpsku elitu!“
Radenović je zatim podsetio na kritike srpske inteligencije koje je iznosio Arčibald Rajs.
– Arčibald Rajs je bio mnogo razočaran u elitu, u srpsku elitu, u tu intelektualnu akademsku zajednicu. Napisao je knjigu i objašnjavao srpskom narodu – rekao je.
Ponovo je pomenuo i reditelja Gorana Markovića, kritikujući njegov položaj u javnom životu i političke stavove.
Radenović je zaključio da javni ugled univerzitetskih profesora mora da bude praćen stvarnim naučnim i nastavnim radom.