Crtali su ga kao autokratu, ubeđivali javnost da je prikovan za fotelju, da se grčevito drži moći i da će, kada dođe dan odluke, zapaliti državu, poslati policiju i pucati na sopstveni narod samo da sačuva kabinet. Mesecima su dežurni regionalni moralisti, plaćeni analitičari i medijski inkvizitori trošili tastature objašnjavajući kako „čovek koji vodi državu deceniju i po nikada neće priznati poraz“.

I onda se dogodila noć koja je sve te laži, spinove i bolesne fantazije srušila kao kulu od karata u jednoj sekundi.

Kada su se zatvorila birališta i kada je postalo jasno da je opcija koju je predvodio Aleksandar Vučić izgubila većinu, nije bilo ni traga od mračnog scenarija koji su priželjkivali njegovi politički protivnici. Nema sakrivanja, nema drame, nema poziva na ulične sukobe. Sa osmehom na licu, uz pesmu i uzdignute glave, Aleksandar Vučić je stao pred kamere, izašao pred javnost i mirno, bez ijedne gorke reči, saopštio ono što mali političari u istoriji nikada nisu smogli snage da izuste: „Mi smo ove izbore izgubili.“

Lekcija iz časti koju propagandisti nikada neće shvatiti

U svetu u kojem se vlast čuva po svaku cenu, a fotelje brane gaženjem institucija, prihvatanje izbornog rezultata sa osmehom predstavlja čin najviše političke i ljudske zrelosti. Dok su zlobnici sa tribina čekali varnicu da zapale vatru i uvedu zemlju u haos, on je pokazao da mu je mir u državi i stabilnost naroda preči od bilo koje funkcije.

Izaći pred naciju uspravno, sa pesmom na usnama u trenutku kada se spušta zavesa jedne političke ere — to mogu samo veliki lideri. To je lekcija iz demokratije i državništva koju oni što su ga godinama optuživali za diktaturu nikada neće savladati, jer u njihovim uskim, revanšističkim političkim formatima nema prostora za dostojanstvo.

Strah od istine koja tek dolazi

Ipak, gledajući taj osmeh i slušajući ga te večeri, čoveka obuzme duboka jeza. Jer, znajući njega, njegovu političku lucidnost i viziju, nažalost po sve nas, ubrzo će se obistiniti i svaka njegova pređašnja slutnja i upozorenje koje je izneo o tome šta će se desiti kada ovi drugi preuzmu kormilo.

Nikada u svojoj političkoj karijeri nije obmanuo narod niti mu prodao šarenu lažu. A upravo zato je strašno ono što nas sve čeka u vremenu koje je pred nama, kada se svetla bine ugase, a neiskusne marionete i ulični plenumi suoče sa surovom realnošću geopolitike, ekonomskih pritisaka i rušenja svega onoga što je mukotrpno građeno.

Maske su pale, laži su ogoljene

Sve one laži o "krvavim scenarijima", "strahu od sile" i "odbrani vlasti po svaku cenu" isparile su pod svetlima bine. Pokazalo se ono što su svi trezveni odavno znali: priča o diktatoru bila je samo providna dimna zavesa onih koji su sopstvenu političku nemoć i nedostatak programa lečili izmišljanjem nepostojećeg neprijatelja.

Ovaj potez ostaće upisan u savremenoj istoriji kao trenutak u kojem je jedan državnik pokazao kako se gubi sa stilom i kako se zemlja voli više od vlasti. Laži su pale u vodu, propaganda se raspala, a lekcija je održana. Pravi pobednik te večeri bio je onaj koji je priznao poraz — jer je sačuvao obraz, mirnu savest i poštovanje sopstvenog naroda!