U svakodnevnoj vožnji jedna od najneprijatnijih situacija je trenutak kada automobil ne može da se pokrene zbog praznog akumulatora. Iako povezivanje starter kablova deluje jednostavno, u praksi zahteva preciznost i poštovanje tačnog redosleda kako bi se izbegli kvarovi i rizici.

Postupak počinje povezivanjem crvenog kabla na pozitivni (+) pol praznog akumulatora, a zatim se drugi kraj tog kabla spaja na pozitivni pol akumulatora drugog vozila. Tek nakon toga dolazi crni kabl — on se prvo povezuje na negativni pol donorskog vozila, dok se drugi kraj ne stavlja na akumulator, već na metalni deo motora ili predviđenu tačku uzemljenja kod vozila koje se pokreće.

Ovaj redosled nije slučajan. Njime se smanjuje rizik od varničenja, koje može biti opasno jer se oko akumulatora može zadržavati zapaljivi gas. Upravo zato je jedna od najčešćih grešaka povezivanje crnog kabla direktno na minus pol praznog akumulatora — to povećava šansu za varnicu i potencijalnu štetu.

Kada se vozilo pokrene, oba automobila treba da rade nekoliko minuta kako bi se napon stabilizovao. Nakon toga kablovi se skidaju obrnutim redosledom: prvo crni, pa crveni. Važno je da se motor ne gasi dok su kablovi još povezani.

Posle uspešnog startovanja preporučuje se vožnja od najmanje desetak kilometara kako bi alternator dopunio akumulator. Ako se problem ubrzo ponovi, to je jasan znak da je baterija istrošena i da joj je potrebna zamena.

Poseban oprez potreban je kod hibridnih i električnih vozila. Iako i ona imaju klasičan 12-voltni akumulator, sadrže i visokonaponske sisteme koje ne treba dirati. U mnogim slučajevima proizvođači ne preporučuju da takva vozila služe kao izvor struje za druga.

Na kraju, najbolja zaštita je prevencija. Redovno proveravanje stanja akumulatora, izbegavanje pražnjenja dok motor ne radi i održavanje kontakata mogu znatno smanjiti šanse da se nađete u ovoj nezgodnoj situaciji.