Zamislite mesto gde se pre više od sedam hiljada godina odigrao ključni događaj, preokret u istoriji čovečanstva, trenutak kada su ljudi prestali da budu nomadi, pripitomili prirodu i prvi put naložili vatru, ne zbog hrane, već da bi istopili rudu. I dobili metal. To mesto je u Srbiji, pored Prokuplja, u Pločniku. U njemu je danas vremenska kapija. 

„Reč je o izuzetnom praistorijskom lokalitetu koji se datuje u vreme mlađeg neolita i pripada vinčanskoj kulturi. Iako postoji veliki broj nalazišta ove kulture, Pločnik je poseban, jer je na ovom mestu konstatovana najranija metalurgija, odnosno najraniji tragovi topljenja rude bakra.“ 

Ovo priča arheolog Sanja Crnobrnja, rukovodilac arheoloških istraživanja ispred Narodnog muzeja Toplice u Prokuplju i dodaje da je Pločnik i danas izuzetno mesto.

On je Arheološki park, vremenska kapija koja vas vodi 7.000 godina unazad: 

„Šira javnost nije upoznata sa činjenicom da najranija metalurgija u Evropi i svetu zapravo pripada Balkanskom poluostrvu. To je potvrđeno u našem Pločniku, ali i na lokalitetu Belovode kod Požarevca." 

 

Živa arheologija - topljenje bakra i hleb iz neolitskih peći 

Jedinstvenost Pločnika nije samo u onome što je milenijumima bilo zakopano pod zemlju, već i u onome što posetioci mogu da dožive. Arheološki park je dugo bio zatvoren. Sada je obnovljen i ponovo prima posetioce koji u ovom čudesnom selu starom 7.000 godina mogu da osete oživljenu istoriju neolita. 

"Oni koji se unapred najave mogu prisustvovati eksperimentalnom topljenju rude bakra, na način kako su to činili prvi stanovnici Pločnika. Organizujemo prezentaciju uživo, loži se vatra, koriste se duvaljke, ruda se stavlja u vatru i duva se sve dok se ruda ne otopi i ne izdvoji čist bakar. Takođe, na samom lokalitetu pečemo praistorijski hleb u neolitskim pećima. To su hlepčići od mešavine žitarica poput spelte, raži i ovasa. Takav hleb je i danas najcenjeniji, zovemo ga integralni." 

Ali integralni hleb iz pekare ili prodavnice ne može se porediti sa pločničkim, jer se on jede u selu vinčanske kulture, u kući koja je „prva arhitektura“.

Pored kuće kovača i domaćice, koja nije samo pekla hleb, već se bavila i preradom vune, tu je i kuća keramičara, ali i centralna, zajednička prostorija, zadruga, gde su se donosile odluke važne za celu zajednicu. 

Boginja na prestolu i Devojka sa dredovima 

Simbol vrhunske estetike vinčanskih vajara je Crvenokosa boginja, čuvena "Lejdi of Vinča". Međutim, figurine pronađene na ovom lokalitetu jednako su važne. I jednako lepe. Pločnik ima čak dve dame za koje zna ceo svet arheološke nauke, Boginju na prestolu i Devojku sa dredovima, koja je postala i njegov simbol. 

„One su prava umetnička dela. Fascinantno je koliko umetničkih stilova postoji unutar ove kulture. Pločnik pripada takozvanom južno - kosovskom stilu u vinčanskoj kulturi. Kada bi istoričari umetnosti pisali o njima, imali bi o čemu da pišu. Ne radi se tu samo o primitivnoj umetnosti, već o visokim dometima umetničke zamisli praistorijskih vajara", kaže Crnobrnja i dodaje da se obe statuete, ali i umetnički jednako vredna figurina Dečak, čuvaju u Narodnom muzeju Toplice.