Ali čini se da onlajn enciklopedija nije potpuno imuna na šire trendove. Naime,  broj pregleda stranica opao je za 8% u odnosu na prethodnu godinu, prema novom blog postu Maršala Milera iz Vikimedijine fondacije.

Fondacija radi na razlikovanju saobraćaja od ljudi i botova, a Miler piše da je pad tokom poslednjih nekoliko meseci otkriven nakon što je ažuriranje Vikipedijinih sistema za detekciju botova pokazalo da je  - veliki deo neuobičajeno velikog saobraćaja za period maja i juna dolazio od botova koji su napravljeni da izbegnu detekciju.

Ovi botovi su se predstavljali kao obični korisnici i masovno preuzimali sadržaj sa Vikipedije kako bi ga koristili za treniranje modela veštačke inteligencije.

Miler ukazuje na uticaj generativne veštačke inteligencije i društvenih medija na način na koji ljudi traže informacije, posebno zato što pretraživači sve više koriste generativnu veštačku inteligenciju da bi direktno pružili odgovore korisnicima koji pretražuju, umesto da upućuju na sajtove poput Vikipedije.

On je rekao i da mlađe generacije traže informacije na društvenim mrežama, a ne na otvorenom vebu. 

Gugl je osporio tvrdnju da rezimei veštačke inteligencije (AI) smanjuju saobraćaj sa pretrage.

Miler kaže da fondacija pozdravlja „nove načine za ljude da steknu znanje“ i tvrdi da to ne čini Vikipediju manje važnom, jer znanje dobijeno iz enciklopedije i dalje dopire do ljudi čak i ako ne posećuju veb stranicu.

Ali ova promena predstavlja rizike, posebno ako ljudi postaju manje svesni odakle njihove informacije zapravo dolaze.

- Sa manje poseta Vikipediji, manje volontera može da se uključuje i da obogaćuje sadržaj, a manje pojedinačnih donatora može da podrži ovaj rad - rekao je još Miler, prenosi