Obaveze na poslu, odlazak u prodavnicu i druge svakodnevne aktivnosti često znače da psi moraju da ostanu sami kod kuće nekoliko sati. Ipak, važno je znati koliko dugo ljubimac može da bude bez izlaska napolje i društva, jer njegove potrebe zavise od uzrasta, zdravstvenog stanja i navika.

Za većinu zdravih odraslih pasa šest do osam sati bez izlaska smatra se gornjom granicom, dok neki stručnjaci savetuju da samoća ne traje duže od šest sati. Kod štenaca je situacija znatno drugačija, jer im je potrebno mnogo češće izvođenje napolje, više pažnje i postepeno navikavanje na odvajanje.

Koliko dugo odrasli pas može da bude sam?

Stručnjaci za ponašanje životinja ističu da odrasli psi uglavnom mogu da izdrže između šest i osam sati bez obavljanja nužde. Ipak, to ne znači da je toliko vremena samoće idealno za svakog psa.

Veterinarka Dženifer Frajer navodi da odrasli psi obično mogu da sačekaju šest do osam sati između šetnji, ali preporučuje da zdravi odrasli psi ne ostaju sami duže od šest sati.

Važno je uzeti u obzir i zdravstveno stanje, nivo aktivnosti i temperament ljubimca. Starijim psima, kao i onima koji imaju određene zdravstvene probleme, može biti potrebno češće izvođenje napolje.

Takođe, sposobnost psa da zadrži nuždu nije jedino merilo. Neki psi teško podnose odvajanje od vlasnika čak i kada mogu fizički da izdrže nekoliko sati bez šetnje.

Štenci zahtevaju mnogo više pažnje

Kod štenaca je vreme koje mogu da provedu sami znatno kraće. Njihova bešika još nije dovoljno razvijena, pa im je potrebno često izvođenje napolje, a važni su i socijalizacija, igra i postepeno navikavanje na samoću.

Prema smernicama Američkog kinološkog kluba (AKC), okvirne preporuke za vreme provedeno bez izlaska napolje razlikuju se u zavisnosti od uzrasta:

  • Štenci mlađi od 10 nedelja: oko jedan sat.

  • Štenci od 10 do 12 nedelja: oko dva sata.

  • Štenci od tri meseca: oko tri sata.

  • Štenci od četiri meseca: oko četiri sata.

  • Štenci od pet meseci: oko pet sati.

  • Štenci od šest meseci: oko šest sati.

Ove vrednosti predstavljaju okvirne smernice, a ne strogo pravilo za svakog psa. Pojedini štenci moraće napolje i češće.

Ako radni dan provodite van kuće, dobro je da unapred organizujete pomoć člana porodice, prijatelja ili osobe koja se profesionalno bavi čuvanjem pasa. Štenetu su potrebni redovni izlasci i kontakt sa ljudima, a ne samo dovoljno prostora u kući.

Kako da prepoznate da pas teško podnosi samoću?

To što pas ne pravi nered i ne uništava nameštaj ne znači nužno da se oseća dobro dok je sam.

Neki znaci stresa zbog odvajanja mogu biti uporno lajanje ili zavijanje, kruženje po prostoriji, pojačano balavljenje, nemir i pokušaji bekstva. Ponekad su simptomi manje očigledni, pa vlasnici ne primete da je ljubimac uznemiren.

Jedan od načina da proverite kako se pas ponaša jeste da ga snimite dok niste kod kuće. Tako možete da vidite da li većinu vremena mirno spava ili pokazuje znake uznemirenosti.

Ako primetite da pas teško podnosi vaše odsustvo, razgovarajte sa veterinarom. U slučaju sumnje na anksioznost zbog odvajanja, stručnjak za ponašanje životinja može da pomogne u pronalaženju odgovarajućeg pristupa.

Kako postepeno naviknuti psa da bude sam?

Pas koji nije naviknut na odvajanje ne bi trebalo odjednom da ostane sam nekoliko sati. Mnogo je bolje da trening počne kratkim odsustvima, koja se postepeno produžavaju u skladu sa njegovim reakcijama.

Pre izlaska, omogućite ljubimcu šetnju i priliku da obavi nuždu. Ostavite mu svežu vodu i bezbedno mesto za odmor, a po potrebi i odgovarajuće igračke koje će mu pomoći da se zabavi.

Ako pas pokazuje izraženu uznemirenost, nemojte na silu produžavati vreme samoće. Postepeno privikavanje treba da bude prilagođeno njegovim potrebama, a kod ozbiljnijih problema najbolje je potražiti stručnu pomoć.

Najvažnije je da zapamtite da vreme koje pas može fizički da izdrži nije isto što i vreme tokom kojeg mu prija da bude sam. Prilikom planiranja dnevnih obaveza uzmite u obzir i njegove fiziološke potrebe i emocionalno stanje.