Za mnoge ljude koji vole pse, odnos sa njihovim četvoronožnim prijateljem prevazilazi brojne ljudske odnose. Pas za njih nije samo kućni ljubimac, već ravnopravan član porodice, veran prijatelj i saputnik kroz sve životne faze. Upravo takva povezanost naterala je jednu ženu da ode veoma daleko kada je saznala da je njen pas završio u azilu i da mu preti eutanazija.

Posle raskida sa bivšim partnerom, ona je mesecima pokušavala da pronađe svog psa Maksa, ne znajući gde se nalazi niti šta mu se dogodilo. Istina je isplivala tek kasnije – bivši partner ga je odveo u azil, a eutanazija je bila zakazana već za sledeće jutro. Tada joj je postalo jasno da nema vremena za čekanje i da mora da reaguje odmah kako bi ga spasla.

Razbila prozor i izvukla psa

Kada je stigla do azila, objekat je već bio zatvoren i zaključan. Vođena očajem, ali i snažnom ljubavlju prema Maksu, odlučila je da rizikuje – razbila je prozor, onesposobila alarm i ušla unutra. Pretraživala je bokseve sve dok konačno nije pronašla svog psa.

Čim ga je ugledala, uzela ga je i bez oklevanja odvela kući.

Policijska istraga i nalog za hapšenje

Zaposleni u azilu ubrzo su primetili provalu i nestanak psa, nakon čega je policija raspisala poternicu za ženom zbog neovlašćenog ulaska i krađe. Sigurnosne kamere su zabeležile ceo događaj, ali se ona tri dana kasnije sama prijavila policiji – zajedno sa Maksom.

Tokom postupka, odbrana je dokazala da je pas zapravo njeno vlasništvo i da ga je bivši partner nelegalno predao azilu iz ličnih razloga. To je potvrđeno veterinarskom dokumentacijom, fotografijama i podacima sa mikročipa.

Sudija je, na osnovu tih dokaza, odbacio sve optužbe protiv žene, dok je protiv bivšeg partnera pokrenut postupak zbog krađe i nelegalnog postupanja. Maks je potom i zvanično vraćen svojoj vlasnici.

Odgovornost za pričinjenu štetu

Iako je oslobođena krivične odgovornosti, žena je ipak morala da nadoknadi materijalnu štetu nastalu tokom upada u azil. Na to je pristala bez protivljenja, naglašavajući da je zahvaljujući toj odluci njen pas ostao živ.

Ovaj slučaj je otvorio pitanja propusta u radu azila, posebno kada je reč o proveri identiteta i stvarnog vlasništva nad životinjama prilikom njihovog prijema.