Ni slutila nije da će joj taj dan zauvek promeniti život. Dok je brisala prašinu sa police kamina, pogled joj se zaustavio na nečemu neobičnom.

U prvi mah nije znala šta gleda. Zatim je primetila odsjaj sočiva. Na polici je bila skrivena kamera.

– Bila sam zbunjena, jer ranije nisam primetila ništa slično. A onda mi je postalo jasno, neko me snima – ispričala je Sindi za britanski Metro.

Šok se pretvorio u strah kada je, nastavljajući čišćenje, pronašla još jednu kameru, sakrivenu u prekidaču za svetlo. Tada je shvatila istinu koja ju je paralisala: njen tadašnji partner ju je nadzirao u sopstvenom domu.

Tehnološko nasilje u porastu

Ovakav oblik zlostavljanja poznat je kao tehnološki omogućeno nasilje u partnerskim odnosima i beleži dramatičan rast. Prema podacima organizacije Refuge, prijave ovog vida nasilja porasle su za čak 62 odsto u prvih devet meseci 2025. godine u odnosu na prethodnu godinu.

Sindi je sa bivšim partnerom Endrjuom bila u vezi dve godine. U početku je sve delovalo normalno, ali je vremenom počeo da je psihički zlostavlja, manipuliše i izoluje od porodice i prijatelja.

– Govorio mi je da imam debele prijatelje kako bih pored njih izgledala lepše. To su bile stalne, sitne uvrede koje su me polako udaljavale od svih – kaže ona.

Tokom pandemije joj je čak pretio da će je izbaciti iz kuće i zabraniti da viđa decu ako se vakciniše.

Špijunirana u sopstvenoj kući

Partner joj je slao poruke koje su jasno pokazivale da zna svaki njen korak.

– Pisao bi mi: „Uživaj u čaju?“ Mislila sam da sam samo predvidiva. Tek kad sam našla kamere, shvatila sam kako je sve znao – priča Sindi.

Kada ga je suočila, sve je negirao. Kamere su nestajale, pa se ponovo pojavljivale na drugim mestima, što je dodatno urušavalo njen osećaj realnosti.

Progon nije prestao ni posle raskida

Čak i van kuće, bivši partner bi se pojavljivao na mestima gde je bila, u kafićima, drugim gradovima, bez da mu je rekla gde ide. Proveravao joj je telefon, optuživao je za neverstvo i pratio svaki kontakt.

Krajem 2021. godine uspela je da pobegne iz nasilne veze, ali ni tada progon nije prestao.

– Imala sam osećaj da živim u Trumanovom šou. Kao da moj život više nije moj – priznaje.

Poruka ženama i institucijama

Danas Sindi javno govori o iskustvu i zalaže se za strožu kontrolu tehnologije koja se može koristiti za tajno snimanje.

– Policija često ne prepoznaje ovaj oblik nasilja. Rekli su mi da i ja mogu imati kamere u kući. To nije isto – kaže.

Na kraju poručuje da se trauma nikada u potpunosti ne briše.

– Kamere na ulici očekujete. Kamere u sopstvenom domu, nikada.

BONUS VIDEO