Nova naučna istraživanja ukazuju da bi uključivanje bambusa u ishranu moglo doprineti dugovečnosti.

Naučnici tvrde da ova azijska biljka, zahvaljujući svojim izuzetnim nutritivnim svojstvima, ima potencijal da postane nova „superhrana“.

Bambus, koji se može naći u prodavnicama zdrave hrane je nutritivno vredna hrana bogata proteinima i vlaknima i prirodni izvor vitamina. 

Neverovatna otkrića o bambusu

Prva akademska studija na svetu o  konzumaciji bambusa kod ljudi pokazala je da bi bambus mogao doprineti regulaciji nivoa šećera u krvi i povoljno uticati na sastav masti u krvotoku.

Profesor Li Smit sa Univerziteta Anglija Raskin u Kembridžu, jedan od autora istraživanja, istakao je da se bambus odavno konzumira u delovima Azije i da ima veliki potencijal da postane zdrav i održiv deo ishrane i u drugim delovima sveta, pod uslovom da se pravilno priprema.

 - Mnoge zdravstvene koristi koje smo identifikovali, uključujući njegov potencijal za borbu protiv savremenih zdravstvenih izazova kao što su dijabetes i srčana oboljenja, verovatno su posledica nutritivnog sastava bambusa. Bambus je bogat proteinima, aminokiselinama, ugljenim hidratima, mineralima i vitaminima. Naš pregled pokazuje da je bambus nova„superhrana“, ali postoje praznine u našem znanju -  dodao je Smit i dodao da su potrebna dodatna istraživanja.

Bambus mora da se kuva na određen način

Stručnjaci su takođe upozorili da bambus mora biti pravilno termički tretiran. 

Naime, neki izdanci mogu da oslobode cijanid, koji može biti smrtonosan ako se konzumira sirov.

 Laboratorijski testovi su takođe pokazali da izdanci bambusa imaju probiotske efekte koji mogu podržati zdravlje creva podstičući rast dobrih bakterija. Visok sadržaj vlakana i fitosterola u izdancima bambusa potencijalno snižava nivo masti u krvi i holesterola, što može pomoći u kontroli visokog krvnog pritiska i gojaznosti i pružiti zaštitu od koronarne bolesti srca.

Za dugovečnost je neophodno i 9000 koraka dnevno

Ako ishrana igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja, naučnici naglašavaju da dugovečnost zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje redovnu fizičku aktivnost.

Nedavna studija je otkrila da samo četiri hiljade koraka dnevno može biti dovoljno da produži vaš život, pri čemu svaki dodatni korak do deset hiljada smanjuje verovatnoću srčanih oboljenja, bez obzira na to koliko dugo sedite.
Istraživači sa Univerziteta u Sidneju analizirali su podatke prikupljene od više od sedamdeset dve hiljade učesnika koji su nosili uređaje za praćenje aktivnosti tokom jedne nedelje.

Nakon analize brojeva, otkrili su da hodanje od devet do deset hiljada koraka dnevno može pomoći u preokretanju negativnih efekata sedenja tokom dužeg vremenskog perioda. Tokom studije, koja je trajala skoro sedam godina, utvrđeno je da čak i minimalna šetnja donosi značajne koristi organizmu i smanjuje rizik od prerane smrti.

Dr Metju Ahmadi, koji je vodio studiju, rekao je:

 - Naši rezultati pokazuju da devet do deset hiljada koraka dnevno optimalno smanjuje rizik od smrtnosti i kardiovaskularnih bolesti - rekao je on, piše Daily Star.